.
   
Aktuelno
   

—¬≈“»√ќ–ј ѕ–≈— - £”Ќ 2007.г.


02.06.2007.г. ј–’»≈ѕ»— ќѕ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»O ” ћјЌј—“»–” О≈Ћ»£ј ѕ»ѕ≈–— ј

03.06.2007.г. ћ»“–ќѕќЋ»“ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” Ќј “≈ћ≈К»ћј ћјЌј—“»–ј Ѕќ√ќ–ќƒ»÷≈ –ј“ј„ ≈  ќƒ Ѕј–ј

04.06.2007.г. ћ»“–ќѕќЋ»“ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” Ќј “≈ћ≈К»ћј ћјЌј—“»–ј ѕ–≈„»—“≈  –ј£»Ќ— ≈

04.06.2007.г. Ѕќ√ќ—Ћќ¬»£ј —¬≈“ќ√ ѕ≈“–ј ÷≈“»М— ќ√ ”—ѕ£≈ЎЌќ ќ ќЌ„јЋј Ў ќЋ— ” √ќƒ»Ќ”

04.06.2007.г. ѕ–≈ƒ—“ј¬КјМ≈  М»√≈ Д —¬≈“»  Ќ≈« Ћј«ј– »  ќ—ќ¬— » «ј¬£≈“"

05.06.2007.г. ” ѕќƒ√ќ–»÷» ѕ–≈ƒ—“ј¬К≈Ќј  М»√ј Ђ—¬≈“»  Ќ≈« Ћј«ј– »  ќ—ќ¬— » «ј¬£≈“ї

09.06.2007.г. ћ»“–ќѕќЋ»“ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” ”  –Мќ£ £≈Ћ»

15.06.2007.г. ” Ѕќ√ќ—Ћќ¬»£» —¬≈“ќ√ ѕ≈“–ј ÷≈“»М— ќ√ ќЅј¬К≈Ќј «ј¬–ЎЌј ћј“”–— ј —¬≈„јЌќ—“

16.06.2007.г. ¬Ћјƒ» ј јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” ” ћјЌј—“»–” ќ–ј’ќ¬ќ

17.06.2007.г. ѕ–ќ—Ћј¬ј ѕ–ј«Ќ» ј —¬≈“ќ√ —¬≈Ў“≈Ќќћ”„≈Ќ» ј £ќјЌ» »£ј ÷–Ќќ√ќ–— ќ√ Ќј ÷≈“»М”

22.06.2007.г. —јќѕЎ“≈М≈ «ј £ј¬Ќќ—“ ћ»“–ќѕќЋ»£≈ - ѕ–ј¬Ќ» ѕќЋќ∆ј£ “–» ’–»ЎОјЌ— ≈ —¬≈“»М≈

23.06.2007.г. ¬Ћјƒ» ј јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ ” ÷– ¬» —¬≈“ќ√ Ќ» ќЋј£ј ” «≈ћ”Ќ”

24.06.2007.г. ј–’»≈ѕ»— ќѕ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” Ќј Ћ”Ў“»÷»

27.06.2007.г. ¬Ћјƒ» ≈ јћ‘»Ћќ’»£≈ » ј–“≈ћ»£≈ —Ћ”∆»Ћ» ¬»ƒќ¬ƒјЌ— ќ Ѕƒ≈Ќ»£≈ ” √–ј„јЌ»÷»

28.06.2007.г. ¬Ћјƒ» ј ƒ»ќ Ћ»£— » £ќ¬јЌ —Ћ”∆»ќ ” ћјЌј—“»–” ѕќƒЋј—“¬ј ” √–ЅК”

28.06.2007.г. ќ ѕ–ќ—Ћј¬» ¬»ƒќ¬ƒјЌј Ќј ÷≈“»М”

28.06.2007.г. ” √–ј„јЌ»÷» » Ќј √ј«»ћ≈—“јЌ” ѕ–ќ—Ћј¬К≈Ќ 618-“» ¬»ƒќ¬ƒјЌ

29.06.2007.г. ј–’»≈ѕ»— ќѕ √. јћ‘»Ћќ’»£≈ ѕќ—£≈“»ќ ѕ≈О ” ѕј“–»£ј–Ў»£” » ¬»—ќ ≈ ƒ≈„јЌ≈

ј–’»≈ѕ»— ќѕ √. јћ‘»Ћќ’»£≈ ѕќ—£≈“»ќ ѕ≈О ” ѕј“–»£ј–Ў»£” » ¬»—ќ ≈ ƒ≈„јЌ≈

ѕ≈О / ÷≈“»М≈, 29. £ун 2007.г.- Мегово ¬исокопреосвештенство јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √. јмфилохиЉе, у наставку свог похода по —ветоЉ косовско-метохиЉскоЉ земЪи, служио Ље Љутрос —вету јрхиЉереЉску ЋитургиЉу под сводовима ћанастира ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа.

Ќа —ветоЉ —лужби ЅожиЉоЉ, осим мати ‘еврониЉе и Ьених сестара коЉе ову —ветиЬу вЉерно чуваЉу веЮ педесет година, да прими благослов ¬исокопреосвеЮеног јрхиепископа јмфилохиЉа, сабрао се и вЉерни народ коЉи се недавно вратио у ѕеЮ, Ѕело ѕоЪе, »сток и друга околна мЉеста.

Ќакон —вете —лужбе ЅожиЉе, ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ √. јмфилохиЉе састао се са командантом ћултинационалне бригаде за западни дио  осова, бригадним генералом јнтониЉем ¬енуЮиЉем, недавно поставЪеним на ту дужност, коЉи Ље пожелио да упозна и поздрави јрхипепископа јмфилохиЉа. ” току састанка јрхипеископ јмфилохиЉе Ље генералу ¬енуЮиЉу и Ьеговим сарадницима говорио о историЉском значаЉу  осова и ћетохиЉе и светиЬа —рпске православне ÷ркве коЉе се налазе на Ьему, прениЉевши им поруку Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског √. ѕавла да Ље  осово —вета земЪа од коЉе ми неЮемо одустати. ћитрополит јмфилохиЉе Ље измеРу осталог и замолио команданта ¬енуЮиЉа да се побрине о српском православном народу коЉи се веЮ ту налази и коЉи се враЮа на своЉа запаЪена огЬишта, као и да им, заЉедно са своЉим сарадницима, пружи заштиту и помогне у обнови живота.

Ќакон састанка са италиЉанским генералом, ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ √. јмфилохиЉе Ље своЉ пут наставио ка селу надомак саме ѕеЮи Ѕелом ѕоЪу гдЉе Ље посЉетио цркву —ветог ¬аведеЬа и благословио —рбе повратнике коЉи се ту налазе.

»з Ѕелог ѕоЪа, ¬ладика јмфилохиЉе се упутио ка манастиру ¬исоки ƒечани, гдЉе га Ље свечано дочекало дечанско братство, допративши га у веома свечаноЉ и дирЪивоЉ ЋитиЉи, уз црквене пЉесме и звуке звона од манастирске капиЉе до кивота —ветог краЪа —тефана ƒечанског. јрхиепископ јмфилохиЉе им Ље пренио поздраве и благослове Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског √. ѕавла.

—вечано испраЮен из манастира ƒечани, јрхипеископ √. јмфилохиЉе поздравио се и са пратЬом ”Ќћ» -а коЉа га Ље пратила свих ових дана са оклопним колима и наоружаЬем, и преко прелаза  ула своЉ пут наставио ка маЉци српских цркава манастиру —туденици гдЉе Юе вечерас одржати предаваЬе на годишЬем сабору српске православне омладине.

м.ѕ. ./ —. .

” √–ј„јЌ»÷» » Ќј √ј«»ћ≈—“јЌ” ѕ–ќ—Ћј¬К≈Ќ 618-“» ¬»ƒќ¬ƒјЌ

√–ј„јЌ»÷ј / ÷≈“»М≈, 28. £ун 2007.г.- —ветом архиЉереЉском литургиЉом у порти манастира √рачаница коЉу су служили изасланик Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског √осподина ѕавла ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √осподин јмфилохиЉе и √оспода ≈пископи –ашко-призренски и  осовско-метохиЉски јртемиЉе и ЋипЪански “еодосиЉе и парастосом косовским Љунацима на √азиместану данас на  осову и ћетохиЉи прославЪен 618 ¬идовдан.

¬идовданскох светковини присуствовали су Мегово  раЪевско ¬исочанство ѕрестолонаследник јлександар јлександар  араРорРевиЮ са супругом  атарином и министри у ¬лади —рбиЉе —лободан —амарЯиЮ и –адомир Ќаумов.

¬ладика јмфилохиЉе Ље у бесЉеди пред око 2000 —рба на √азиместану казао да Ље  осово Ђбило и остало грдно судилиште и потомцима Ћазаревим и онима коЉи живе уз насї.

Ђ≈во, 618 година на √азиместану траЉе ¬идовдан. —абирали смо се овдЉе и учили да будемо Ъуди, да будемо народ за Ъудско достоЉанство. Ќадамо се да Юе оваЉ ¬идовдан бити празник побЉеде правде у разрешеЬу √ордиЉевог чвора званог  осової, рекао Ље ¬ладика јмфилохиЉе.

¬ладика јмфилохиЉе Ље послиЉе парастоса на √азиместану обишао цркву —ветог Ќиколе у ѕриштини коЉа се обнавЪа од страдаЬа у мартовском погрому српског народа и Ьегових —ветиЬа на  осову и ћетохиЉи. ¬ладика Ље посЉетио и ѕризрен гдЉе Ље обишао Ѕогородицу Кевишку, обновЪену зграду ѕризренске ЅогословиЉе, те —аборну цркву —ветог АорРа и ≈пископски двор, коЉи се такоРе обнавЪаЉу од последица насиЪа албанских терориста.

¬ладика Ље затим обишао и остатке цркве у Ааковици, од коЉе ниЉе остао ни камен на камену, видио зид коЉим Ље опасано црквиште и разговарао с архитектима коЉи припремаЉу Ьену обнову. ћитрополит јмфилохиЉе данас Ље обишао и манастир ƒевич, а сЉутра Юе —вету —лужбу ЅожиЉу служити у ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи.

ћ.ѕ. ./–.¬.

ќ ѕ–ќ—Ћј¬» ¬»ƒќ¬ƒјЌј Ќј ÷≈“»М”

÷≈“»М≈, 28. £ун 2007.г.- ѕоводом данашЬег празника ¬идовдана, —вета ЋитургиЉа служена Ље у ÷етиЬском ћанастиру.

” литургиЉскоЉ проповиЉеди коЉом се обратио броЉним вЉерницима сабраним на —ветоЉ служби ЅожиЉоЉ, игуман ÷етиЬског манастира Љеромонах Ћука Ље подсЉетио на риЉечи пророка јмоса кога данас славимо: „уЉте синови »зраиЪеви, само вас изабрах измеРу племена земаЪских и зато Юу вас походити за сва безакоЬа ваша.

ЂќваЉ печат избраЬа посвЉедочен страдаЬем, кроз вЉекове се, ево односи на све оне коЉи су одлучили да буду синови »зраиЪеви, на оне коЉи су кренули да буду право стадо ЅожиЉе. Мима √оспод не допушта да чине безакоЬа водеЮи их —воЉим путем, путем богопознаЬа коЉи углавном води кроз страдаЬа. ѕо риЉечима пророка јмоса, коЉе се остваруЉу од давнашЬих дана све до данас, они коЉи на себи носе печат синова »зраиЪевих, печат ’ристов пролазиЮе кроз многе муке и невоЪе у овом свиЉету али их зато чека ÷арство непоколебивої, рекао Ље игуман Ћука.

√овореЮи о опредЉеЪеЬу коЉе Ље √оспод тако Љасно подиЉелио, игуман Ћука Ље рекао да Ље приЉе шест виЉекова Љедна битка опредиЉелила сав наш народ за ÷арство небеско и од тада он Ьиме живи и Ьиме се надахЬуЉе.

Ђ ” тоЉ Ље бици био предложен избор измеРу царства земаЪског, у коме би наш народ имао земаЪску моЮ побиЉедивши своЉе неприЉатеЪе и ÷арства Ќебеског у коме би сви у боЉу погинули али и задобили непролазно ÷арство, не само за себе, веЮ би и своЉим потомцима омогуЮили да живе нечим важниЉим од живота. «амислимо само да ниЉе било овог опредЉеЪеЬа —ветог цара Ћазара и српских воЉника за непролазно ÷арство, гдЉе бисмо ми данас били? ƒа ли би, да ниЉе било  осовског завЉета (коЉи ниЉе ништа друго до то опредЉеЪеЬе за ÷арство небеско), данас у нама бруЉале вЉечне струЉе ’ристове благодати или бисмо се, попут неких других народа, опредиЉелили за прилагоРаваЬе овом свиЉету, за сналажеЬе у Ьему, за минимализоваЬе ’риста, чинеЮи од Мега неког ко само треба да присуствуЉе у нашем постоЉаЬу али не и да буде Ьегов живи жижак. “а Љедна одлука приЉе шест виЉекова показала Ље шта Ље то истински живот. ќна нас не обавезуЉе по неком свом споЪашЬем происхоРеЬу веЮ Ље оставила печат у нашим душама, из покоЪеЬа у покоЪеЬе, да схватимо да Ље и исток и уток свих наших размишЪаЬа и свог постоЉаЬа живи и непролазни Ѕог-’ристос √оспод коЉи долази сваком Ъудском срцу да га изнутра освешта и припреми за невечерЬи дан ÷арства —вога у коме Юе заЉедно с Мим царевати вавиЉекї, рекао Ље у своЉоЉ бесЉеди у препуном ÷етиЬском манастиру игуман Ћука коме су на —ветоЉ ЋитургиЉи саслуживали презвитер Кубомир £овановиЮ и Ракон ћетодиЉе (ќстоЉиЮ).

—. .

 

¬Ћјƒ» ј ƒ»ќ Ћ»£— » £ќ¬јЌ —Ћ”∆»ќ ” ћјЌј—“»–” ѕќƒЋј—“¬ј ” √–ЅК”

“»¬ј“ / ÷≈“»М≈, 28. £ун 2007.г.- —ветом јрхиЉереЉском ЋитругиЉом, коЉу Ље са свештенством служио Мегово ѕреосвештенство ≈пископ диоклиЉски, игуман манастира ќстрог √. £ован и парастосом пред спомеником страдалим √рбЪанима, ћаинама, ѕоборима, Ѕудванима, ѕаштровиЮима, ЅраЉиЮима и  ртоЪанима данас Ље у манастиру ѕодластва у √рбЪу обиЪежен ¬идовдански —абор.

ќбраЮаЉуЮи се пред спомен обиЪежЉем потомцима родоЪуба коЉи су страдали за вЉеру и отачаство од  осова до данашЬих дана, ѕреосвеЮени ≈пископ ƒиоклиЉски √. £ован Ље нагласио да вЉеруЉе да Юе се наш народ духовно обновити, вратити Ѕогу и  осовском завЉету.

ЂЌадам се да Юе се, не само крштени коЉи су у ÷ркви, коЉих Ље мали броЉ, веЮ и онаЉ веЮи броЉ коЉи у ÷ркву не долази, коЉи Ље некрштен и не вЉеруЉе у Ѕога, вратити и покаЉати.ЌемоЉмо се стидЉети, драга браЮо и сестре, свога имена светосавског и лазаревског поручуЉу нам —вети ѕетар ÷етиЬски, —вети ¬асилиЉе ќстрошки „удотворац, слава му и милост, онаЉ светитеЪ коме Ље исто тако тешко било у вриЉеме турског ропства, поручуЉе нам Мегош и сви они дивни плодови из —ветородне лозе ѕетровиЮа и сви они коЉи су били свЉесни овог завЉета и везе са живим Ѕогомї, рекао Ље ѕреосвеЮени ¬ладика ƒиоклиЉски √. £ован.

” име црквене општине грбаЪске ¬одовданском сабраЬу у манастиру ѕодластва обратио се и предсЉедник —танко √иЪача.

∆. ./ —. .

¬Ћјƒ» ≈ јћ‘»Ћќ’»£≈ » ј–“≈ћ»£≈ —Ћ”∆»Ћ» ¬»ƒќ¬ƒјЌ— ќ Ѕƒ≈Ќ»£≈ ” √–ј„јЌ»÷»

√–ј„јЌ»÷ј / ÷≈“»М≈, 27. £ун 2007.г.- ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √осподин јмфилохиЉе служио Ље вечерас, у своЉству изасланика Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског √осподина ѕавла, свечано бдениЉе уочи 618 ¬идовдана у ћанастиру √рачаници, уз саслужеЬе ¬ладике –ашко-призренског и  осовско-метохиЉског √осподина јртемиЉа и изабраног сабора свештенства и монаштва  осовско-метохиЉске ≈пархиЉе.

ѕотом Ље ћитрополит јмфилохиЉе присуствовао видовданским свечаностима у манастирскЉоЉ порти, кЬижевноЉ вечери Ђ¬идовданско пЉесничко причешЮеї и додЉели кЬижевних награда Ђ«латни крст кнеза Ћазараї, Ђ√рачаничка повеЪаї, Ђ ондир  осовке дЉевоЉкеї и Ђѕеро деспота —тефана ЋазаревиЮаї.

”з ћитрополита јмфилохиЉа, као представници ¬ладе –епублике —рбиЉе свечаностима су присусвовали министар за  осово и ћетохиЉу —лободан —амарЯиЮ и министар вЉера –адомир Ќаумов. —Љутра Юе ћитрополит јмфилохиЉе служити ¬идовданску јрхиЉереЉску ЋитургиЉу у порти ћанастира √рачанице, а у 12 часова ѕарастос косовским Љунацима на √азиместану.

м.ѕ. ./–.¬.

ј–’»≈ѕ»— ќѕ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” Ќј Ћ”Ў“»÷»

÷≈“»М≈, 24. £ун 2007.г.- Мегово ¬исокопреосвештенство јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √. јмфилохиЉе служио Ље Љутрос, са свештенством, —вету јрхиЉереЉску ЋитургиЉу и пререзао славски колач поводом храмовне славе цркве —ветих јпостола ¬артоломеЉа и ¬арнаве у луштичком селу ћердаре.

„еститаЉуЮи славу окупЪеним вЉерницима, ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ ÷етиЬски √. јмфилохиЉе Ље у своЉоЉ бесЉеди нагласио да данас имендан прославЪа и Мегова —ветост ѕатриЉарх ¬асеЪенски √. ¬артоломеЉ и пожелио да му Ѕог подари здравЪа.

ЂЌека Ѕог подари здравЪа и Ьему и свима онима коЉи данас у свиЉету, на свих пет континената, наставЪаЉу дЉело светих апостола ¬артоломеЉа и ¬арнаве. –иЉеч апостолска се данас заиста проширила по своЉ земЪи и чуЉе се по читавоЉ васеЪени. Ќема мЉеста под сунцем на коме се не проповиЉеда ’ристово £еванРеЪе, име ’ристово, на коме се не проповиЉедаЉу покаЉаЬе и ÷арство ЅожиЉе Љер Ље то суштина проповиЉеди, како ’ристове тако и проповиЉеди —ветих апостола. “о Ље и суштина проповиЉеди ¬артоломеЉа и ¬арнаве, апостола ’ристовихї, рекао Ље у литургиЉскоЉ проповиЉеди јрхиепископ √. јмфилохиЉе.

Ќакон —вете —лужбе ЅожиЉе у порти луштичког храма пререзан Ље славски колач, а домаЮини из ћердара су за госте припремили трпезу Ъубави.

Ќа —ветоЉ јрхиЉереЉскоЉ ЋитургиЉи —вету таЉну крштеЬа примила Ље новороРена јмфилохиЉа Ѕикар.

∆. ./ —. .

¬Ћјƒ» ј јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ ” ÷– ¬» —¬≈“ќ√ Ќ» ќЋј£ј ” «≈ћ”Ќ”

Ѕ≈ќ√–јƒ, 23. £ун 2007.г.- ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √осподин јмфилохиЉе служио Ље данас —вету ЋитургиЉу у ÷ркви —ветог ЌиколаЉа у «емуну Ц —тари град.

” току ЋитургиЉе ¬исокопреосвеЮени ћитрополит рукоположио Ље у чин Ракона др »лиЉу “омиЮа, професора Ѕогословског факултета —ѕ÷.

” бесЉеди сабраном народу ЅожЉем ћитрополит Ље тумачио црквене пЉесме и молитве коЉе се пЉеваЉу и читаЉу у току чина Раконског рукоположеЬа, обЉаснивши Ьихов духовни смисао и симболику.

м.ѕ. .

—јќѕЎ“≈М≈ «ј £ј¬Ќќ—“ ћ»“–ќѕќЋ»£≈ - ѕ–ј¬Ќ» ѕќЋќ∆ј£ “–» ’–»ЎОјЌ— ≈ —¬≈“»М≈

÷≈“»М≈, 22. £ун 2007.г.- ѕоводом промоциЉе ‘ондациЉе за изградЬу православног ’рама —вете “роЉице - Ѕога Кубави на ÷етиЬу у коме би, према замисли, почивале три велике светиЬе - „естица „асног  рста √осподЬег, десница —ветог £ована ѕророка, ѕретече и  рститеЪа √осподЬег и икона Ѕогородице ‘илермосе отворено Ље више питаЬа, али су Ьихови одговори више него непримЉерено релативизовани, а све са циЪем да се оспори право своЉине ћитрополиЉе ÷рногорско-ѕриморске над трима светиЬама. ѕосебно Ље апострофирана ''екуменска димензиЉа'' будуЮег православног храма, али се из Љавних наступа поЉединаца, па и поЉединих државних чиновника, ниЉе могло Љасно закЪучити да ли су светиЬе у власништву народа, државе или су ''интернационална своЉина'' како Ље то, након више од двиЉе хиЪаде година, ''утврдила'' псевдо-научна Ќ¬ќ ''ƒукЪанска академиЉа''.

» јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-ѕриморски г. јмфилохиЉе и свештеници ћитрополиЉе ÷рногорско-ѕриморске неброЉено пута су и на светим богослужеЬима, у Љавним изЉавама, а посебно у званичним саопштеЬима за Љавност подЉсеЮали и подвлачили да сви храмови, манастири, мошти светитеЪа, три хришЮанске светиЬе, као и све остале свете реликвиЉе (коЉе вЉековима брижЪиво чуваЉу митрополити, свештеници и монаси ћитрополиЉе ÷рногорско-ѕриморске и коЉи су их као такве сачували до ових дана) у духовном смислу првенствено припадаЉу православним хришЮанима. “е светиЬе нити су икад служиле нити данас могу да служе за политику или трговину него за молитву и духовну утЉеху. ” културолошком смислу припадаЉу ЪудскоЉ цивилизациЉи и примаЉу у своЉа Ьедра сваког човЉека добре воЪе без обзира на пол, расу, нациЉу, партиЉу, идеологиЉу, вЉеру. Ќикоме до сада ниЉе забраЬено да им приступи, да им се поклони, да их види, да им се помоли и затражи духовну утЉеху. » државни музеЉи, галериЉе и сличне установе, као и експонати коЉи се у Ьима чуваЉу, у културолошком смислу припадаЉу свима и свако може да им приступи. ѕостоЉи и Љедна мала разлика - улаз у ''народне музеЉе'' се плаЮа, а улаз у цркве и манастире се не плаЮа. » као што се данас не наплаЮуЉу улазнице у храм ÷етиЬског ћанастира гдЉе су двиЉе —ветиЬе и мошти —в.ѕетра, тако се неЮе наплаЮивати ни у будуЮем храму —вете “роЉице. —ваки други однос према светиЬама представЪао би скрнавЪеЬе Ьихово и трговину недостоЉну ÷ркве и здраве државе. ≈вентуални пак музеЉски дио уз нови храм подлиЉегао би другачиЉем режиму. » болнице, домови културе, жеЪезнице, водовод и слично служе народу, али нису народна своЉина.

ћеРутим, као и свуда, постоЉи и незаобилазни правни апспект цркава, манастира, светиЬа и реликвиЉа као непокретних и покретних добара у политичко-правним творевинама коЉе Ъуди називаЉу државом у коЉоЉ постоЉе и своЉу мисиЉу врше различите цркве и вЉерске заЉеднице. јко Ље, рецимо, званични назив централног државног музеЉа у ÷рноЉ √ори, као што Ље познато, ''Ќародни музеЉ ÷рне √оре'' то не значи да оснивач и власник музеЉа ниЉе држава. “ако, у правном смислу, ако се светиЬе називаЉу ''хришЮанским'' то никако не може да значи да власништво над Ьима припада свим хришЮанима на планети него конкретном правно и пословном способном правном лицу коЉе постоЉи у ЉедноЉ држави и коЉе Ље као такво познато и признато у правном систему дотичне државе. “о значи да познато и признато правно или физичко лице има право да учествуЉе у правном промету и да на законом прописани начин стиче, управЪа и располаже своЉом имовином. ћитрополиЉа ÷рногорско-ѕриморска Ље, и на основу историЉско-правног аспекта и на основу позитивног (важеЮег) правног система ÷рне √оре Љедино правно лице коЉе Ље власник са правом управЪаЬа и располагаЬа православним црквама, манастирима, земЪиштем и обЉектима коЉе им припада, и моштима, реликвиЉама, сасудима, кЬигама и другом покретном имовином. “о право ЉоЉ припада и на основу унутрашЬег канонског и црквеног права. »ста правна своЉства имаЉу, на примЉер, ЌадбискупиЉа Ѕарска или ЅискупиЉа  оторска у погледу власништва над римокатоличким црквама, самостанима, обЉектима и земЪишту коЉе им припада, реликвиЉама, моштима. ѕравни статус и обим права исто као и духовне институциЉе православних и римокатолика, ни маЬе ни више од тога, има и ћешихат »сламске заЉеднице ÷рне √оре над исламским ЯамиЉама, обЉектима, земЪиштем, мобилиЉаром и другом покретном имовином. »сто се односи и на вЉерске заЉеднице коЉе постоЉе у ÷рноЉ √ори - £еховине свЉедоке, ’ришЮанску адвентистичку цркву, ’ришЮанску евангелистичку цркву и друге тзв. мале вЉерске заЉеднице коЉе постоЉе и са истим правним своЉствима дЉелуЉу у ÷рноЉ √ори. Ќема имовине без титулара и нема апстрактних титулара.

ѕоштуЉуЮи и предаЬе и правни систем ÷рне √оре мора се нагласити да су све три светиЬе и данас власништво ћитрополиЉе ÷рногорско-ѕриморске и ћанастира ќстрога, а да државину у овом моменту над иконом Ѕогородице ‘илермосе има Ќародни музеЉ ÷рне √оре. ћитрополиЉа данас поштуЉе ту чиЬеницу и никада ниЉе позвала своЉе вЉернике у ''крсташки рат'' за ослобаРаЬе иконе Ѕогородице ‘илермосе из неприродног простора коЉи се, из духовних позициЉа посматрано, назива ''плава псевдо-капела''. ћитрополиЉа Ље, као што Ље познато, током свих ових година стрпЪиво и трпеЪиво инсистирала на томе да се све три светиЬе обЉедине у храму ЅожиЉем коЉи Ље за Ьих, као и за све друге светиЬе, Љедино природно и достоЉно мЉесто.

» историЉске чиЬенице, а посебно и необориво правни документи Љасно свЉедоче да Ље ћитрополиЉа ÷рногорско-ѕриморска власник три хришЮанске светиЬе. —вима Ље познато да Ље Ьихов законити власник био  раЪ £угославиЉе ѕетар ≤≤  араРорРевиЮ, коЉи их Ље оставио у ћанастиру ќстрогу у априлу 1941. године. —ветиЬе су у депо државне таЉне полициЉе ”ƒЅ-е доспЉеле 18. септембра 1952.г. што се Љасно види из записника о претресу стана и канцелариЉе архимандрита ћанастира ќстрога ЋеонтиЉа ћитровиЮа. ” записнику Ље наведедно да су ''приликом претреса пронаРене следеЮе ствари: 1) у соби спаваЮоЉ пронаРена Ље веЮа количина разног накита, као и три кутиЉе са иконама позлаЮеним, коЉе су власништво ѕетра  араРорРевиЮа, бив(шег) краЪа £угославиЉе...''. ѕриликом претреса у ћанастиру ќстрогу пронаРене су и ''од стране органа ”праве државне безбЉедности узете из манастира'' (тако Ље наведено у записнику - прим. ¬.П.) и друге ствари. ѕретрес и узимаЬе светиЬа и других предмета наведених у записнику су, у присуству архимандрита ЋеонтиЉа и свЉедока игумана √ерасима („ечура) и Љеромонаха —ерафима ( ашиЮа), извршили припадници ”ƒЅ-е: ¬ладо ѕоповиЮ, √оЉко ћаксимовиЮ, Кубо —. ѕетровиЮ, Ћука  опривица и ¬идак ѕоповиЮ. ”ƒЅ-а Ље о одузимаЬу предмета снимила и петоминутни ниЉеми филм коЉи Ље годинама чуван у депоу таЉне полициЉе и коЉи Ље Љесенас први пут приказан преко –“¬ ÷рне √оре и Ќ“¬ ћонтена. » на филму се Љасно види да су светиЬе узете из ћанастира ќстрога. ќне нису биле, и то Ље важно нагласити, примарни предмет интересоваЬа ”ƒЅ-е пошто Ље Ьих интересовало државно злато коЉе су оставили  раЪ ѕетар и краЪевска влада.

—ветиЬе су од 1952. до 1978.г. биле смЉештене у каси замЉеника републичког секретара за унутрашЬе послове —– ÷рне √оре. »кона Ѕогородице ‘илермосе Ље у том периоду оскрнавЪена, Љер Ље са Ье скинут наЉвеЮи и централни драгуЪ и поклоЬен Ље за огрлицу супрузи Љедног тадашЬег моЮника што Љасно свЉедочи да ''одговорни'' представници тадашЬе државне власти у том периоду нису чували него скрнавили, искоришЮавали и пЪачкали светиЬе.  акав Ље даЪи пут три светиЬе?

Ќико од тадашЬих представника власти ниЉе сматрао, а ниЉе ни могао да сматра, да три светиЬе представЪаЉу државну или народну своЉину. “аква своЉина ниЉе ни постоЉала према тадашЬем социЉалистичком законодавству. “о се Љасно види и из «аписника о примопредаЉи драгоцЉености - црквених реликвиЉа (подвлачеЬе - ¬.П. ƒакле, ниЉе риЉеч о државним или народним реликвиЉама) ''коЉе су се налазиле на чуваЬу у каси замЉеника републичког секретара за унутрашЬе послове —– ÷рне √оре друга ћомира ѕеЉановиЮа''. «аписник Ље сачиЬен 18. Љануара (на  рстовдан - случаЉно или не? - прим. ¬.П.) 1978.г. и има ознаку ''пов.бр. 2''. ѕрисутни су били ¬ладимир  ековиЮ, тадашЬи помоЮник руководиоца —ƒЅ, ÷вЉетко –адоЬиЮ, руководилац сектора у —ƒЅ, и –адивоЉе –адмиловиЮ, секретар –епубличке комисиЉе за вЉерска питаЬа. “роЉица наведених су своЉеручно потписали записник у коме Ље констатован пут светиЬа од ћанастира ќстрога до касе таЉне полициЉе.  онстатовано Ље да саставни дио записника из 1978.г. чини, измеРу осталог, и записник о претресу стана и канцелариЉе архимандрита ЋеонтиЉа ћитровиЮа од 18. септембра 1952.г. у коме се наводи да су светиЬе ''власништво ѕетра  араРорРевиЮа, бившег краЪа £угославиЉе''.

ќвдЉе у помоЮ морамо позвати и ондашЬи уставно-правни систем Ќародне –епублике ÷рне √оре. ¬ише Ље него Љасно да су представници ондашЬе власти на исти начин на коЉи су узели три светиЬе из ќстрога могли да однесу и мошти —ветог ¬асилиЉа ќстрошког, слава му и милост, и ставе их у неки депо ”ƒЅ-е или музеЉ. ƒа ли би то значило да су светитеЪеве мошти данас ''државна, народна или интернационална своЉина''? Ќаравно да светитеЪске мошти не могу бити ни државна, ни народна, ни интернационална своЉина ни по ЅожиЉим законима, а ни по одредбама тадашЬег, а и свих потоЬих, устава и закона ÷рне √оре. «ашто Ље оваЉ одговор више него Љасан?

” вриЉеме одношеЬа три светиЬе из ћанастира ќстрога на снази Ље био ”став Ќародне –епублике ÷рне √оре од 31. децембра 1946. године. ” ставу 2 члана 14 поменутог ”става прописана су и наброЉана добра коЉа представЪаЉу општенародну имовину. ƒословно преносимо норму првог републиканског устава ÷рне √оре: ''—ва рудна и друга блага у утроби земЪе, воде укЪучуЉуЮи минералне и Ъековите, извори природне снаге, средства жеЪезничког и . ваздушног саобраЮаЉа, пошта, телеграф, телефон и радио Љесу општенародна имовина''.  ао што се види, меРу ''општенародним добрима'' нема цркава, манастира, црквених непокретности, моштиЉу, икона, реликвиЉа, црквених кЬига, а нема ни три светиЬе о коЉима говоримо.

“акоРе, у вриЉеме одношеЬа светиЬа из ћанастира ќстрога ниЉе постоЉао ни републички ни савезни закон о правном положаЉу цркава и вЉерских заЉедница. ѕравни положаЉ цркава и вЉерских заЉедница Ље све до 1977.г. био у надлежности савезне државе. —истемске уставне норме о цркавама и вЉерским заЉедницама у комунистичком систему први пут су детаЪниЉе разраРене нормама ќсновног закона о правном положаЉу вЉерских заЉедница (''—лужбени лист —‘–£'' бр. 22 од 27. маЉа 1953.г.). ќно што Ље за нас овдЉе битно Љесте да Ље и комунистичко законодавство у погледу правног своЉства цркава и вЉерских заЉедница признавало и гарантовало Ьихово своЉство правних лица. ” члану 8 поменутог закона прописано Ље да су ''вЉерске заЉеднице и Ьихови одговараЉуЮи органи правна лица по граРанском праву''. ”ставним и законским нормама комунистичке државе Ље, дакле, умЉесто уставног система признатих цркава и вЉерских заЉедница из  раЪевине £угославиЉе (имплементиран ¬идовданским уставом  раЪевине —’— од 1921.г. и —ептембарским уставом  раЪевине £угославиЉе од 1931.г) уведен систем одвоЉености цркава и вЉерских заЉедница од државе. —истемом одвоЉености цркава и вЉерских заЉедница од државе укинута су Љавно-правна овлашЮеЬа цркава и вЉерских заЉедница коЉа су све цркве и вЉерске заЉеднице имале у  раЪевини £угославиЉи, али нису укидана своЉства правних лица цркава и вЉерских заЉедница. —ве цркве и вЉерске заЉеднице су имале своЉство правних лица у пуном капацитету, а на почетку смо у кратким цртама обЉаснили шта то знали. ÷рквама и вЉерским заЉедницама чак ни у првим годинама социЉализма након завршетка ƒругог свЉетског рата и ниЉе одузета сва него само дио имовине, коЉи Ље, као што се зна, данашЬа држава дужна да у законском реституционом поступку врати или правично надокнади.

Ќи комунистички ”став —оциЉалистичке –епублике ÷рне √оре ниЉе прописивао да цркве, манастири, црквене непокретности, мошти, светиЬе, утвари и друга покретна црквена добра представЪаЉу ''народну, државну, општенародну, друштвену или интернационалну своЉину''. ” члану 12 ”става —– ÷рне √оре од 1963.г. прописано Ље да су ''средства за производЬу и друга средства друштвеног рада, као и рудна и друга природна богатства, друштвена своЉина. –асполагаЬе поЉединим средствима за производЬу и другим стварима у друштвеноЉ своЉини и друга права на та средства и ствари одреРуЉу се законом у складу с Ьиховом природом и намЉеном''. “умачеЬе ове норме ниЉедном правнику не представЪа нарочити проблем. ÷ркве и манастири никада, чак ни у наЉнегативниЉим доживЪаЉима и тумачЬима различитих атеиста, нису доживЪавани као средства за производЬу. “аква своЉства, Љош Ље сигурниЉе, нису могле да имаЉу ни светитеЪске мошти, иконе, сасуде, реликвиЉе, црквене кЬиге и свештеничке одежде. ѕравославне цркве и манастири и све оно што им Ље вЉековима припадало и припада представЪале су по ондашЬем и представЪаЉу по данашЬем државном законодавству своЉину ћитрополиЉе ÷рногорско-ѕриморске. Ќи три хришЮанске светиЬе у том погледу не представЪаЉу изузетак.

Ќа становишту да цркве и вЉерске заЉеднице и Ьихови органи, коЉи су конституисани по канонима и унутрашЬим вЉерским правилима (шериЉатском праву, статутима и сл.), имаЉу своЉство правних лица у граРанском праву стоЉи и «акон о правном положаЉу вЉерских заЉедница —– ÷рне √оре од 28. фебруара 1977. године (''—лужбени лист —– ÷рне √оре'', бр. 9 од 5. априла 1977.г.). —тавовима 4 и 5 члана 2 поменутог закона прописано Ље да ''све вЉерске заЉеднице уживаЉу Љеднака права и имаЉу исти правни положаЉ. ¬Љерске заЉеднице имаЉу своЉство граРанско-правног лица''. ¬ажан Ље и став 2 члана 4 коЉим Ље прописано да ''дЉелатност вЉерских заЉедница мора бити у складу са ”ставом и законом''.

»нтересантно Ље да су све ондашЬе републике у —‘–£ имале идентичне законе о правном положаЉу цркава и вЉерских заЉедница, а према тумачеЬу неких правника из ÷рне √оре, као и становишту ”ставног суда ÷рне √оре (посЉедуЉемо више докумената о томе, али их овдЉе због скученог простора не наводима), оваЉ закон Ље и даЪе на снази и по Ьему Ље анатемисани и проклетству предати распоп ћираш ƒедеиЮ, да подсЉетимо, 17. Љануара 2000.г. у цетиЬскоЉ полициЉи регистровао своЉу псевдо-религиозну организациЉу. ƒа ли Ље могуЮе да данас Љедан општи правни закон важи за Љедне, а не важи за друге? Ќаравно, да Ље немогуЮе, Љер Ље основно своЉство закона да Љеднако дЉелуЉе према свима (erga omnes).

ƒакле, све цркве и вЉерске заЉеднице у ÷рноЉ √ори, па и ћитрополиЉа ÷рногорско-ѕриморска, према позитивном законодавству имаЉу своЉство правних лица и правно своЉу покретну и непокретну имовину коЉа Ље заштиЮена уставом и законима ÷рне √оре, али и меРународним документима и то Ље, у случаЉу три светиЬе, Љедина важност меРународног права. ћеРународни документи имаЉу за циЪ да штите законитог власника од злоупотреба националне судске власти. –атификациЉом ≈вропске конвенциЉе о Ъудским правима и приЉемом у —авЉет ≈вропе у ÷рноЉ √ори Ље призната и надлежност ≈вропског суда за Ъудска права у —тразбуру. Ќе постоЉи меРународно-правна норма коЉа се бави светиЬама било коЉе вЉере, па ни православне. «амислите када би данас свако покренуо поступке да се мошти светитеЪа мимо ЅожиЉе воЪе селе са мЉеста на мЉесто. ќнда би из ÷рне √оре морале да оду мошти —ветог ¬асилиЉа ќстрошког у ’ерцеговину, —ветог јрсениЉа —ремца у —рем, а кренули би и дЉелови моштиЉу —ветог јпостола Ћуке, —ветога —вештеномученик ’аралампиЉа, —вете ћученице ‘еврониЉе и свих оних светитеЪа чиЉе се циЉеле мошти или Ьихови дЉелови чуваЉу у православним храмовима у ÷рноЉ √ори, а коЉи генетски нису везани за ове просторе. Ќе би боЪе прошле ни мошти —ветога “рифуна (“рипуна - како га називаЉу римокатолици) - и оне би морале негдЉе на пут. » овог светитеЪа славе и православни и католици, а у  отор су стигле захваЪуЉуЮи ¬изантиЉи и ÷ркви од »стока.

ѕравни положаЉ три светиЬе - честице „асног  рста, деснице —ветог £ована  рститеЪа и иконе Ѕогородице ‘илермосе Ље неспоран и више него Љасан - оне су, по ЅожиЉоЉ воЪи, поклоном краЪа ѕетра ≤≤  араРорРевиЮа (коЉи Ље имао право да даЉе, а ћитрополиЉа Ље имала право да прима поклоне) своЉина ћитрополиЉе ÷рногорско-ѕриморске. ƒржавину над иконом Ѕогородице ‘илермосе, захваЪуЉуЮи нелегалном акту таЉне полициЉе, у овом моменту има Ќародни музеЉ ÷рне √оре. »кона Ѕогородице ‘илермосе се мора сЉединити са друге двиЉе светиЬе у православном храму или договором са управом Ќародног музеЉа или покретаЬем своЉинске тужбе пред надлежним судом, а терет доказиваЬа припада ћитрополиЉи ÷рногорско-ѕриморскоЉ што, на основу напред цитираних докумената и протумачених уставних и законских норми, неЮе бити тешко. ” таЉ храм Юе моЮи да уРе сваки човЉек без обзира на расу, пол, нациЉу, вЉеру, а обред и служеЬе, свиРало се то некоме или не, Љедино може бити православно.

»« ћ»“–ќѕќЋ»£≈ ÷–Ќќ√ќ–— ќ-ѕ–»ћќ–— ≈

 

ѕ–ќ—Ћј¬ј ѕ–ј«Ќ» ј —¬≈“ќ√ —¬≈Ў“≈Ќќћ”„≈Ќ» ј £ќјЌ» »£ј ÷–Ќќ√ќ–— ќ√ Ќј ÷≈“»М”

÷≈“»М≈, 17. £ун 2007.г.- ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √осподин јмфилохиЉе и ѕреосвеЮени ≈пископ ƒиоклиЉски √осподин £ован служили су данас, поводом празника —ветог £оаникиЉа ÷рногорског и поводом десете годишЬице матуре прве генерациЉе Рака обновЪене ÷етиЬске ЅогословиЉе, —вету службу ЅожиЉу у ÷етиЬском манастиру.

Ђѕоред ћитрофана, ѕатриЉарха ÷ариградског, ми се данас сЉеЮамо и —ветог свештеномученика £оаникиЉа ÷рногорског и са Ьиме пострадалих свештеномученика и мученикаї, казао Ље у архипастирскоЉ бесЉеди ¬ладика јмфилохиЉе.

Ђ—ЉеЮамо се —вештеномученика £оаникиЉа коЉи ниЉе дуго времена, свега четири-пет година, сЉедио на трно —ветога ѕетра ÷етиЬскога и —ветога »лариона, првога ≈пископа «етскога устоличеног руком —ветога —аве јрхиепископа и просветитеЪа српскога. ћитрополит £оаникиЉе Ље на таЉ трон сЉео у распета времена, у вриЉеме страшнога свЉетскога поклаЬа коЉе се назива ƒругим свЉетским ратом. Ќа Ьему Ље сЉедио достоЉно »мена ЅожЉега и свога зваЬа и призваЬаї, рекао Ље он.

ќн Ље рекао да Ље ћитрополит £оаникиЉе понио крст своЉ достоЉанствено. Ђѕонио Ље крст свога народа, заЉедно са своЉим презвитерима, изашао с Ьим на √олготу и могуЮе Ље да Ље то Љединствени примЉер у хришЮанском свиЉету у двадесетом виЉеку да се Љедан ≈пископ са преко седамдесет своЉих свештеника попео на ’ристову √олготу и да су сви заЉедно, носеЮи  рст ’ристов, попут —имона  иринеЉца, остали ’ристу вЉерни до смртиї, казао Ље ћитрополит ÷рногорско-приморски.

ЂѕослиЉе страшне смрти ћитрополита £оаникиЉа и осталих свештеномученика ко се могао надати да Юе из ÷етиЬске ЅогословиЉе поново изаЮи младиЮи оваквог кова коЉи Юе наставити —вето дЉело своЉих учитеЪа и претходника? » ево, то чудо се догодило. » зато Ље Ьихово сабраЬе и годишЬица данас овдЉе радост и за Юивот —ветога ѕетра и —ветог оца нашега ¬асилиЉа, то Ље радост за свештеномученика £оаникиЉа и све остале свештеномученике коЉи су заЉедно с Ьим мученички посвЉедочили ’риста Ѕогаї, закЪучио Ље ¬ладика јмфилохиЉе.

” току ЋитургиЉе владика Ље у Раконски чин рукоположио Ѕранка ЅогоЉевиЮа из прве генерациЉе матураната обновЪене ЅогословиЉе —ветог ѕетра ÷етиЬског.

–.¬.

¬Ћјƒ» ј јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” ” ћјЌј—“»–” ќ–ј’ќ¬ќ

÷≈“»М≈, 16. £ун 2007.г.- Мегово ¬исокопреосвештенство јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √осподин јмфилохиЉе служио Ље данас са свештенством —вету службу ЅожиЉу у манастиру ќрахово у ÷рмници.

Ђ олико и данас има оних задружних домова коЉи се распадаЉу, а у коЉе су уложена толика средства Љош од педесетих година двадесетог виЉекаї, казао Ље ¬ладика у архипастирскоЉ проповиЉеди сабраним вЉерницима.

Ђ” свим овим земЪама гдЉе Ље у Љедном тренутку безумно безбожништво постало мЉера Ъудског живота и темеЪ на коЉем су граРене Ъудске граРевине и Ъудски животи и идеологиЉе, видите на хиЪаде, на десетине хиЪада пропалих предузеЮа, пропалих градова, пропалих домова, пропалих држава... » онда видите колико Ље истинита риЉеч ’ристова ко не гради са мном Ц расипаї, рекао Ље он.

Ђ о не гради на тврдом камену, он гради на пиЉеску. ј све што Ље саграРено на пиЉеску, оно пропадаї, додао Ље ћитрополит ÷рногорско-приморски. ќн Ље казао да Ље и —ветиЬа у ќрахову, посвеЮена —ветом оцу ЌиколаЉу ћирликиЉском, свЉедок те истине.

ЂЎта се све ниЉе промиЉенило около Ье и колико Ље домова у меРувремену граРено и нестало, а ова —ветиЬа, ево Ље, стоЉи и увиЉек се и изнова обнавЪа, васкрсава из мртвих. «ашто? «ато што Ље посвеЮена »мену ЅожЉем, што Ље саграРена на краЉеугаоном камену, на вЉери у ’риста Ѕога нашега, што Ље посвеЮена дивном и великом чудотворцу ЌиколаЉу ћирликиЉском и што Ље граРена вЉером и граРена од оних коЉи су творили заповиЉести ЅожЉеї, закЪучио Ље ¬ладика јмфилохиЉе.

–.¬.

” Ѕќ√ќ—Ћќ¬»£» —¬≈“ќ√ ѕ≈“–ј ÷≈“»М— ќ√ ќЅј¬К≈Ќј «ј¬–ЎЌј ћј“”–— ј —¬≈„јЌќ—“

÷≈“»М≈, 15. £ун 2007.г.- ƒанас Ље у ÷етиЬскоЉ ЅогословиЉи обавЪена завршна матурска свечаност за дванаесту генерациЉу свршених богослова ове обновЪене црквено-просветне установе.

—вечаност Ље почела службом благодареЬа за краЉ четворогодишЬег школоваЬа коЉом Ље началстоввао изасланик —ветог јрхиЉереЉског —инода —рпске ѕравославне ÷ркве ѕротоЉереЉ-ставрофор проф. др ƒимитриЉе  алезиЮ а риЉечима пригодне бесЉеде обратио се ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ √. јмфилохиЉе.

Ќакон службе благодареЬа у просториЉама ЅогословиЉе извршена Ље предаЉа диплома и награда одличним Рацима и свим свршеним матурантима генерациЉе 2006/07 школске године. —вечаност Ље завршена свечаним матурским ручком на коме су се поздравним риЉечима матурантима обратили ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ √. јмфилохиЉе, ректор ЅогословиЉе протоЉереЉ √оЉко ѕеровиЮ, предсЉедник ÷рквене општине ÷етиЬе –аЉко –адусиновиЮ и представник матураната.

” своЉоЉ бесЉеди јрхиепископ √. јмфилохиЉе присЉетио се своЉе младости и времена, када Ље негдЉе испод планине ¬учЉе, под тек окопЬелим свиЉегом, угледао птичЉе гниЉездо и птицу коЉа ту долази да храни своЉе птиЮе.

Ђ£едног дана доРем и видим да су они птиЮи веЮ почели да помаЪаЉу главице из гниЉезда. Ќе проРе дуго времена а они окрилатише и одлетЉеше сваки на своЉу страну. Ўкола вам Ље као гниЉездо. “у се налегу птиЮи, гриЉу се и хране материном топлином и храном, а онда полако крилате и разлете се сваки на своЉу страну. » ви сте били прво у утроби материноЉ у материном гниЉезду, па у гниЉезду свог родитеЪског дома, у гниЉезду осмогодишЬе школе. ¬аше се гниЉездо испунило овдЉе у ЅогословиЉи, ту су вам порасла крила и сада Ље остало да видимо ко Юе куда и на коЉу страну. ”вЉерен сам да сте добили добра, права крила. ƒа Ѕог да да свако у здравЪу и радости настави своЉе шкловаЬе и животни пут, да будете на славу ЅожЉу, у корист свога рода, на благослов своЉе душе, на напредак и свако спасеЬеї, рекао Ље јрхиепископ √. јмфилохиЉе.

ѕо риЉечима ректора ЅогословиЉе протоЉереЉа √оЉка ѕеровиЮа веЮина матураната уписаЮе Ѕогословски факултет у Ѕеограду, ‘очи или у иностранству, док Юе неки одмах отиЮи на парохиЉе што све зависи од воЪе Ьихових надлежних архиЉереЉа.

Ђќно што нама испуЬава срца Ље то, што смо их ми испратили оспособЪене, са квалификациЉама Рака коЉи су са успЉехом завршили ÷етиЬску ЅогословиЉу и коЉи своЉе служеЬе √осподу могу наставити у било коЉем виду у нашоЉ православноЉ ÷рквиї.

Ќа матурском испиту коЉи Ље одржан у протеклих десет дана изасланик —ветог јрхиЉереЉског —инода био je ѕротоЉереЉ-ставрофор проф. др ƒимитриЉе  алезиЮ. ћатурски испит састоЉао се из писменог и усменог диЉела. ”смени дио Ље садржао провЉеру из пет предмета: —ветог писма, догматике и етике, литургике, црквеног права и црквеног поЉаЬа. ќд двадесет пет кандидата, од коЉих су сви успЉешно завршили матурски испит, Љеданаест Ље матурирало са одличним, Љеданаест са врлодобрих и три са добрим успЉехом. ” пореРЬу са предходним годинама ово Ље Љедна од наЉуспЉешниЉих генерациЉа матураната ÷етиЬске ЅогословиЉе, рекао Ље ректор ѕеровиЮ.

—куп су своЉим пЉеваЬем како духовне, руске и наше народне музике уЪепшали матуранти а посебно се чула пЉесма Ђ£ечам жЬела косовка дЉевоЉкаї.

—. .

 

ћ»“–ќѕќЋ»“ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” ”  –Мќ£ £≈Ћ»

÷≈“»М≈, 09. £ун 2007.г.- јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски ¬исокопреосвеЮени √осподин јмфилохиЉе служио Ље данас —вету —лужбу ЅожиЉу у  рЬоЉ £ели у ”скоцима, на надморскоЉ висини од преко 1 600 метара, на темеЪима древног храма коЉи  рЬоЉелци планираЉу да обнове у славу ѕреноса ћоштиЉу —ветог архиРакона —тефана.

ЌалазеЮи се овдЉе, на овоЉ планини, ближе небу, на овом —ветом мЉесту освештаном ЅожЉим присуством, сЉеЮамо се оних риЉечи пророка ЅожЉег ƒавида коЉи каже да ''небеса проповиЉедаЉу славу ЅожЉу'', рекао Ље у архипастирскоЉ бесЉеди ¬ладика јмфилохиЉе.

Ђ’ристу Ѕогу нашем, —ину ЅожЉем и угоднику ЅожЉем првомученику —тефану обновиЮемо, ако Ѕог да, оваЉ —вети храмї, казао Ље он. Ђƒа поново постане обиталиште славе ЅожЉе и да буде путоказ свима онима коЉи буду Ьему долазили и коЉи буду гледали златни крст на Ьему, путоказ небесима, путоказ вЉечном и непролазном, бесмртном Ъудском достоЉанству. ѕутоказ Ѕогу Ъубави, коЉи Ље из Ъубави обликовао оваЉ свиЉет и обдарио материнску утробу да може увиЉек изнова да раРа жива биЮа и коЉи Ље и нас призвао на ту Ъубав према Мему, творевини МеговоЉ и према свакоме створеЬу, а првенствено према свакоме Ъудскоме биЮуї.

Ђ£ер, сви су Ъуди из Љедне крви, Љедне утробе, Љеднога кориЉена. –азрасли су се, као што се дрво Љаворово разраста. “ако се и човЉечанство разрастало и разраста урастаЉуЮи у безобални океан Ѕожанске вЉечностиї, закЪучио Ље ¬ладика јмфилохиЉе.

—.∆./–.¬.

” ѕќƒ√ќ–»÷» ѕ–≈ƒ—“ј¬К≈Ќј  М»√ј Ђ—¬≈“»  Ќ≈« Ћј«ј– »  ќ—ќ¬— » «ј¬£≈“ї

ѕќƒ√ќ–»÷ј / ÷≈“»М≈, 05. £ун 2007.г.- ƒанас Ље у прес-центру у ѕодгорици представЪена монографиЉа Ђ—вети кнез Ћазар и  осовки завЉетї, коЉу Юе од сЉутра до 20 Љуна граРани ÷рне √оре моЮи да купе на свим киосцима, по циЉени од 3.99 евра, а уз кЬигу се бесплатно добиЉа мултимедиЉални cd Ђ осово и ћетохиЉа-лице ≈вропеї. ќ кЬизи су говорили протоЉереЉ мр ¬елибор ПомиЮ, пЉесникиЬа ћилица  раЪ и професор ¬есна “одоровиЮ.

Ђќва кЬига ниЉе ништа друго него проповиЉед ÷ркве ЅожиЉе о великим ЅожЉим Ъудима меРу коЉима Ље —вети великомученик косовски кнез Ћазар, чиЉе Ље пориЉекло дубински и суштински везано за ове наше црногорске просторе. ѕрема броЉним историЉским изворима Ьегови преци су из √рбЪа а Ьихово презиме Ље било √рбЪановиЮї, рекао Ље протоЉереЉ мр ¬елибор ПомиЮ, поздравЪаЉуЮи представнике медиЉа у име Меговог ¬исокопреосвештенства јрхиепископа ÷етиЬског ћитрополита ÷рногорско-приморског √. јмфилохиЉа.

Ђ—вети кнез Ћазар Ље дубоко уткан у биЮе и живот православног народа у ÷рноЉ √ори од 1389. године до дана данашЬег. ќва кЬига управо потврРуЉе ту нераскиву везу измеРу Ьега и Ьеговог мученичког завЉета, тачниЉе послушаЬа риЉечи √осподЬих да нема веЮе Ъубави од оне да онаЉ коЉи Ъуби ближЬег свог положи живот и душу своЉу за своЉе ближЬе. —вети кнез Ћазар Ље био Љедан од таквих и у овом времену самоЪубЪа, егоизма, у времену самоопчиЬености, опште Ъудске палости и духовне обамрлости коЉа карактерише читаву савремену цивилизациЉу. ƒанас када Ље човЉек данас постао инертан за другог, када Ље постао безосЉеЮаЉан за жртву према другом, инертан према себи и према другоме, управо подсЉеЮаЬе на завЉет и жртву —ветог кнеза великомученика косовског Ћазара враЮа нас у ред правих ’ристових Ъудиї, рекао Ље протоЉереЉ ¬елибор ПомиЮ.

Ќа прес конференциЉи Љавности су се обратиле и пЉесникиЬа ћилица  раЪ и професор српског Љезика ¬есна “одоровиЮ а наЉавЪено Ље да Юе од сЉутра до 20. Љуна кЬига Ђ—вети кнез Ћазар и косовски завЉетї коЉа Ље штампана у 100.000 примЉерака моЮи да се купи на свим киосцима у ÷рноЉ √ори по циЉени од 3.99 евра.

—.∆./ —. .

ѕ–≈ƒ—“ј¬КјМ≈  М»√≈ Д—¬≈“»  Ќ≈« Ћј«ј– »  ќ—ќ¬— » «ј¬£≈“"

÷≈“»М≈, 04. £ун 2007.г.- ѕредставЪаЬе кЬигеД —¬≈“»  Ќ≈« Ћј«ј– »  ќ—ќ¬— » «ј¬£≈“У одржаЮе се у ѕи јр ÷ентру у пословном центру Ђ£евриЮї, у уторак 05. Љун 2007. у 13 часова.

 Ьига Ђ—вети кнез Ћазар и косовски завЉетї Ље изашла из штампе у 100.000 примЉерака.

Ќа представЪаЬу кЬиге говоре:

- Мегово ¬исокопреосвештенство јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √осподин јмфилохиЉе

- ћилица  раЪ и

- ¬есна “одоровиЮ

»«ƒј¬ј„ ќ »Ќ‘ќ–ћј“»¬Ќј ”—“јЌќ¬ј

ћ»“–ќѕќЋ»£≈ ÷–Ќќ√ќ–— ќ-ѕ–»ћќ–— ≈

—¬≈“»√ќ–ј

ƒќЅƒќ ƒќЎЋ»

Ѕќ√ќ—Ћќ¬»£ј —¬≈“ќ√ ѕ≈“–ј ÷≈“»М— ќ√ ”—ѕ£≈ЎЌќ ќ ќЌ„јЋј Ў ќЋ— ” √ќƒ»Ќ”

÷≈“»М≈, 04. £ун 2007.г.- Мж” ЅогословиЉи —ветог ѕетра ÷етиЬског успЉешно Ље окончана редовна школска 2006/07. година.

—Љутра почиЬе матурски испит, за дванаесту по реду генерациЉу матураната обновЪене ÷етиЬске ЅогословиЉе.

ћатурски испит Юе траЉати од 05. до 15. Љуна и подразумиЉева израду писменог задатка и усмени дио. Ќа матурском испиту кандидати показуЉу своЉе знаЬе из —ветог писма, ƒогматике, ÷рквеног права, Ћитургике и ѕоЉаЬа.

»засланик —ветог јрхиЉереЉског —инода на матурском испиту у ÷етиЬскоЉ ЅогословиЉи ове године Ље протоЉереЉ ставрофор др. ƒимитриЉе  алезиЮ, дугогодишЬи декан Ѕеоградског Ѕогословског факултета, а сада професор Ѕогословског факултета у ‘очи.

«авршна матурска свечаност планирана Ље за петак 15 Љун.

ћ»“–ќѕќЋ»“ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” Ќј “≈ћ≈К»ћј ћјЌј—“»–ј ѕ–≈„»—“≈  –ј£»Ќ— ≈

Ѕј– / ÷≈“»М≈, 04. £ун 2007.г.- Мегово ¬исокопреосвештенство јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √осподин јмфилохиЉе служио Ље Љутрос са свештенством, поводом празника —ветог £ована ¬ладимира, —вету јрхиЉереЉску ЋитургиЉу на темеЪима манастира ѕречисте  раЉинске.

ќбраЮаЉуЮи се броЉним вЉерницима сабраним на —ветоЉ литургиЉи, ¬ладика Ље у архипастирскоЉ бесЉеди на тему празника подсЉетио на ову древну —ветиЬу на коЉу се излила изобилно Ѕлагодат ЅожиЉа, коЉа кроз вЉекове свиЉетли свЉетлошЮу Ѕожанском, мЉесту распетом, пострадалом, али непрекидно ¬аскрсаваном. ї»ако вазниЉето на небеса заЉедно са свима онима коЉи су се овдЉе кроз вЉекове сабирали, оно увЉек изнова привлачи своЉом благодатном силом, душе жедне и гладне Ѕога и ЅожиЉе пшравде, а посебно меРу Ьима заузима мЉесто —вети £ован ¬ладимир краЪ «етски и мученик, коЉи Ље градио ову светиЬу и коЉи Ље себе уградио у ову светиЬу, коЉи Ље некада владао по ЅожиЉим законима овим мЉестом и овим народомї.

ќсврнувши се на данашЬе вриЉеме јрхиепископ јмфилохиЉе Ље нагласио да се ЂѕоЉавила Љедна глумачко лоповска дружина коЉа Ље себе прогласила за ÷ркву. “акве глумачко - лоповско дружине ниЉе видЉела ÷рна √ора. ƒавно Ље народ рекао свака сила до времена а ЅожиЉа свевремена. ћного су моЮни прошли овим просторима газеЮи по правди ЅожиЉоЉ и по часним Ъидима и по светиЬама народним, па су нестали са историЉске позорнице. » не зна се ни мЉеста гдЉе су били. —вЉедок тога Ље и —вети £ован ¬ладимир «етски краЪ, —вети праведни владар коЉи се ниЉе удруживао ни са глумцима нити са лоповима, него Ље припадао ЅожиЉем друштву, остао вЉеран Ѕогу и правди ЅожиЉоЉ. » на правди ЅожиЉоЉ пострадаої рекао Ље ¬исокопреосвеЮени ћитрополит.

ЋитургиЉи су присуствовали православни вЉерници из —кадра и околине са Раконом Ќиколом ѕетаниЉем из —кадра.

ƒанашЬем празнику Ље присуствовало Ѕратство православне омладине из Ѕара, ÷рквени хор и полазници школе вЉеронауке из Ѕара.

¬. K.

ћ»“–ќѕќЋ»“ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»ќ Ћ»“”–√»£” Ќј “≈ћ≈К»ћј ћјЌј—“»–ј Ѕќ√ќ–ќƒ»÷≈ –ј“ј„ ≈  ќƒ Ѕј–ј

Ѕј– / ÷≈“»М≈, 03. £ун 2007.г.- Мегово ¬исокопреосвештенство јрхиепископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √осподин јмфилохиЉе служио Ље Љутрос, поводом празника —ветих цара  онстантина и царице £елене, —вету —лужбу ЅожиЉу на темеЪима древног манастира Ѕогородице –атачке код Ѕара.

ќбраЮаЉуЮи се броЉним вЉерницима сабраним на —ветоЉ литургиЉи, ¬ладика Ље у архипастирскоЉ бесЉеди на тему празника подсЉетио да Ље ову древну —ветиЬу у 13. виЉеку обновила краЪица £елена јнжуЉска, супруга српског краЪа ”роша ЌемаЬиЮа.

Ђ“о Ље она £елена коЉа Ље саградила дивни манастир √радац у срцу —рбиЉе и коЉа Ље основала прву дЉевоЉачку школу у —рбиЉи, коЉа Ље обновила много —ветиЬа, коЉа Ље обнавЪала и велику —ветиЬу на риЉеци ЅоЉани посвеЮену —ветом —ергиЉу и ¬акху. “амо су биле мошти —ветог —ергиЉа коЉе су ту дониЉете са »стока у времена гоЬеЬа ÷ркве на »стоку. £елена јнжуЉска Ље обновила и многе друге —ветиЬе, а меРу Ьима и ову —ветиЬуї, казао Ље ¬ладика јмфилохиЉе.

¬ладика Ље казао да Ље £елена јнжуЉска носила име маЉке —ветог цара  онстантина, па Ље зато Ђна овом мЉесту оставила траг и оставила да се овдЉе славе и прославЪаЉу —вети цар  онстантин и £елена, на овом мЉесту посвеЮеном ѕресветоЉ Ѕогородициї.

Ђƒанас се сЉеЮамо и преподобне £елене ƒечанске, сестре —ветог краЪа —тефана ƒечанскога. » она Ље Љедана од оних —ветих изданака коЉа се угледала на —вету царицу £еленуї, рекао Ље он.

ЂѕоживЉела Ље царски, као кЮерка Ќебескога ÷ара и оставила дивнога спомена иза себеї, закЪучио Ље ћитрополит јмфилохиЉе.

¬исокопреосвеЮени јрхиепископ √. јмфилохиЉе служиЮе сЉутра са свештенством, поводом празника —ветог £ована ¬ладимира, —вету јрхиЉереЉску ЋитургиЉу на темеЪима манастира ѕречисте  раЉинске са почетком у 9 часова.

–.¬.

ј–’»≈ѕ»— ќѕ јћ‘»Ћќ’»£≈ —Ћ”∆»O ” ћјЌј—“»–” О≈Ћ»£ј ѕ»ѕ≈–— ј

÷≈“»М≈, 02. £ун 2007.г.- Мегово ¬исокопреосвештенство јрхипеископ ÷етиЬски ћитрополит ÷рногорско-приморски √. јмфилохиЉе са свештенством у манастиру ОелиЉа ѕиперска, светиЬи из 17. виЉека, служио Ље Љутрос, поводом празника ѕреподобног —тефана ѕиперског, —вету јрхиЉереЉску ЋитургиЉу.

Д—ве што се догаРало кроз историЉу приЉе ’риста и послиЉе ’риста ниЉе ништа друго него жеР да се дотакну Ъуди живога Ѕога, да се дотакну и душом и умом и срцем Мега, да би примили и Мегову силу, снагу и моЮ. » заиста, у том додиру са √осподом се састоЉи сав циЪ и сав смисао Ъудског живота. Ўта Ље друго васиона него хаЪина ∆ивога ЅогаУ, рекао Ље јрхиепископ јмфилохиЉе.

Д—ви храмови саграРени у славу ЅожиЉу кроз вЉекове ниЉесу ништа друго него свЉедочанство тога сусрета, и додира, са √осподом. —ве су то хаЪине Мегове, Ъепше или маЬе лиЉепе, а све украшене вЉером у Мега. —ве, дакле, око нас и у нама вапи да се дотакнемо вЉечне истине ЅожиЉе, живога ЅогаУ, казао Ље ¬исокопреосвеЮени јрхиепископ јмфилохиЉе, подсЉетивши да Ље Дособито √оспод диван у —ветима своЉим, меРу коЉе спада и —вети отац наш —тефан ѕиперски чудотворац. Мегове —вете мошти, коЉе се овдЉе чуваЉу и коЉе цЉеливамо, живо су свЉедочанство да се ќн дотакао √оспода ’риста и ми, Мега цЉеливаЉуЮи, цЉеливамо хаЪине √оспода ∆ивогУ, рекао Ље ¬ладика.

—иноЮ Ље јрхиепископ јмфилохиЉе у манастиру ОелиЉа ѕиперска замонашио смЉерну слушкиЬу ЅожиЉу Ѕожицу, коЉа Ље добила монашко име “еодора, а сестра Ѕранка данас Ље примила првине монашког зваЬа.

—.∆./¬. .

 

 


   

Copyright ©1999-2007 ѕравославна ћитрополиЉа ÷рногорско-приморска. —ва права задржана.