Pravoslavna Mitropolija Crnogorsko-primorska
Митрополија Црногорско-приморска - Устројство
Aktuelno
Istorijat
Ustrojstvo
Mitropolit
Svetinje
Duhovnost
Istorijska biblioteka

ШЕМАТИЗАМ (УСТРОЈСТВО)
Митрополија Црногорско-приморска, Година Господња 2008.

Cetinjski manastir

Сједиште: 81250 Цетиње, Цетињски манастир
тел/факс: : +382 41 231-273, 231-193 и 232-056
E-mail: euo@mitropolija.me
web: http://www.mitropolija.me

Metropolitanate of Montenegro and the Littoral
81250 Cetinje, Montenegro
tel/fax : +382 41 231-273, 231-193 and 232-056
E-mail: euo@mitropolija.me
web: http://www.mitropolija.me
Anno Domini 2008

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски и егзарх Светога Пећкога трона Господин др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић) устоличен 1990. год.

Рођен 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Завршио Богословију Св. Саве у Београд. На Богословском факултету СПЦ у Београду дипломирао 1962. год. Студирао класичну филологију у Београду.

Докторирао теологију у Атини. Предавао на Богословском институту Св. Сергија у Паризу од 1974.-1976. Од 1976. год. професор је на Богословском факултету СПЦ у Београду.

1985. год. хиротонисан је за епископа банатског, а у децембру 1990. год. изабран је за митрополита Црногорско-приморског.

 

Његово Преосвештенство Епископ Диоклијски, Господин ЈОВАН (Пурић) -игуман Манастира Острог
Манастир Острог, тел: 020/811.040

Хиротонисан за епископа 21 јуна /4 јула 2004. год.

Рођен 6. јуна 1965. год. у Мијачама код Ваљева. Богословију Св.Саве у Београду завршио 1985.

Студирао је теологију у Београду и Петрограду гдје је и одбранио научни рад из Византологије 1996.

Замонашен у малу схиму 17/4 јуна 1992 у храму Св.Тројице, Доњи Манастир Острог. Рукоположен у чин јерођакона 18/5 јуна 1992.г. а у чин 14/1 маја 1995. године. Унапријеђен у чин протосинђела 06.децембра 1999.г.

Уведен у трон Острошких Игумана и постављен за настојатеља Манастира Острог на Крстовдан 18/5 јануара 2001.г. Као професор Богословије Св.Петра Цетињског обављао је дужност предметног наставника, разредног старјешине и главног васпитача. Члан је Патријаршијског Управног Одбора.


Просвјетно-добротворни фонд. Основан је 1993.г.
Намјена фонда:
• обнова храмова и манастира;
• обнова и унапређење црквене просвете у Црној Гори;
• стипендирање ученика Богословије, студената и др.;
• помоћ свештеницима на сиромашним парохијама;
• помоћ умировљеним свештеницима и свештеничким удовама.
Фонд задобија средства из редовног буџета Митрополије, од прилога добротвора.

Пододбор "Човјекољубља" при Митрополији Црногорско-приморској
Добротворни фонд "Човјекољубље" основан је на Архијерејском Сабору СПЦ у Бања Луци 1993. г.
При Митрополији Црногорско-приморској он ради непрестано, од тог времена до данас, у сарадњи са: Црвеним крстом Црне Горе, Међународном православном хуманитарном организацијом (IOCC), Колима српских сестара и другим хуманитарним организацијама.
У току свог рада, овај фонд је указао значајну помоћ како прогнаницима из разних крајева бивше Југославије, тако и сиромашним породицама и појединцима широм Црне Горе.
Тренутно, "Човјекољубље" посебну пажњу и бригу посвећује прогнаницима са Косова и Метохије, и другим сиромашним породицама и појединцима.
Адреса фонда: 81000 Подгорица, Храм Христовог Васкрсења, тел: 020/225.030
Директор: Драгана Јовановић

 

Штампарија Митрополије Црногорско-приморске

Сједиште: Његошева 12, п.ф. 79, 81400 Никшић, тел/факс: 083/231-415, 231-546, 231-548

Пословни секретар: Пеђа Вукићевић

 

 

1. Православни духовни центар са књижаром Св. Јована Владимира, Подгорица
81000 Подгорица, Његошева 27; тел: 020/664-003.
Управник: презвитер Јован Пламенац.
Службеници: Татјана Шћеповић и Јелена Радовић.

2. Православни духовни центар са књижаром Св. Стефана Штиљановића, Будва
85310 Будва, Николе Маињанина 2.
Управник: Вјера Станишић.

3. Православни духовни центар са књижаром Св. Евстатија Превлачког, Бар
85000 Бар, Владимира Роловића б.б.; тел: 030/318-205, 318-206;
Управник: презвитер Јован Пламенац.
Службеник: Александар Орландић.

4. Књижара "Светигора", Херцег Нови
85340 Херцег Нови, Трг Херцега Стјепана 15; тел: 088/24-202.
Управник: протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Оровић, парох херцегновски.
Службеници: Зорка Оровић и Драгиња Цвијић.

5. Православни духовни центар са књижаром Св. Јована Крститеља, Цетиње
81250 Цетиње, Његошева 73; тел: 041/230-050.
Управник: презвитер Јован Пламенац.
Службеник: Сања Ивановић.

81000 Подгорица, Храм Христовог Васкрсења, тел.: 020/225-641, 069/316-637

мр ТРИПКО Драганић
Управник
 
МИЛОШ Смиљковић
Рачуновођа
 
БЛАЖО Ражнатовић
Благајник
ЖЕЉКО Лековић
Магационер
ЖЕЉКО Драшковић
Возач

Манастир Стањевићи, Побори, 85310 Будва, тел.: 069/404-315.

управник
јеромонах
ЈЕФРЕМ Дабановић

настојатељ манастира Стањевићи

 

Туристичко-поклоничка Агенција Митрополије Црногорско-приморске
"Света Петка" Ц2, 85310 Будва тел/факс: 086/40.20.20 021; e-mail: odigitrija@t-com.me

директор
СЛАВКО Крстајић
(завршене последипломске студије на одсијеку за фискални менаџмент - Економског факултета у Београду)
 
РАДОЈИЦА Росандић
комерцијалиста
 
НЕНАД Петровић
комерцијалиста


МАНАСТИРИ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

МУШКИ МАНАСТИРИ

МАНАСТИР ЦЕТИЊСКИ
81250 Цетиње, тел. 041/231-021, cetinjskiman@t-com.me

Сједиште црногорских митрополита у последњих 500 година. Задужбина Ђурђа Црнојевића, господара Зете (крај XV в.). Стари манастир подигао је Иван Црнојевић 1484. г. а срушен је 1692. г. при упаду Сулејма-на Бушатлије на Цетиње. Обновљен од стране митрополита Данила Петровића почетком XVIII в. Тада је нови мана-стир подигнут на мјесту двора Ивана Црнојевића, при чему су са старог здања пренесени ктиторски натпис који се налази изнад улазних врата храма и грб Црнојевића узидан у спољну страну олтарске апсиде.

У манастирском храму Рождества Пресвете Богородице чувају се: мошти Св. Петра Цетињског, рука Св.Јована Крститеља, честица Часног Крста Господњег.

Настојатељ: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
Намјесник: игуман Лука Анић (рођен 17.9.1959. у Дубровнику, магистар историје умјетности, замонашен 7.7.1993.; рукоположен у чин ђакона 27.9.1995.; ркп. у чин презвитера 22.10.1995; намјесник од 31.10.1995)

Братство:
јеромонаси: Епифаније Вучковић, Евстатије Аздејковић, Никодим Богосављевић, Кирило Бојовић, Методије Остојић; јерођакон: Јаков Нинковић; монаси: Матеј Вуксановић, Павле Кондић, Емилијан Зарев, Давид Јанкетић, Пајсије Шукрески и Козма Залиш; искушеник: Милош Крушчић, Јован Кликовац, Никола, Владо, Душан,

У манастиру је на послушању монахиња Јелисавета Јоветић.

Манастиру припада зимовник Св. Петра Цетињског на Каручу, у припреми је његова обнова.

Изнад манастира налази се скит Св. Јована Крститеља саграђен 1997.г.

Храм Св. пророка Илије са конаком, Царине на Комовима (метох Цетињског манастира). Саградио га краљ Никола „пред душу" свога стрица књаза Данила. Срушен. Обновљен трудом Михајла Прелевића и осталих Куча 1997.г. Подигнут конак близу храма.

МАНАСТИР ОСТРОГ
поштански фах 16, 81400 Никшић,
тел. 020/811-040; manastirostrog@t-com.me
манастирски конак за госте 020/811-133.

Манастир Горњи: Храм Часнога Крста (1665 г. - живописан 1667); Храм Ваведења Пресвете Богородице (живописан 1667). Оба су задужбине Св. Василија Острошког Чу-
дотворца (митрополита херцеговачког од 1639. до 1671. г.). У Ваведењском храму налазе се мошти Св. Василија Острошког. Припрата је дозидана 1774. г. Данашњи изглед добија 1926.

Манастир Доњи: Храм Св. Тројице (подигнут 1824 -данашњи изглед добија крајем XIX вијека). Између Горњег и Доњег Манастира налази се црква Св. Новомученика Станка, први храм посвећен овом светитељу освећен маја 2005. г.

Настојатељ: викарни Епископ диоклијски Јован Пурић, игуман манастира Острог (рођен 6.6.1965. у Мијачима, Ваљево); студирао је теологију у Београду и Петрограду гдје је одбранио научни рад из византологије 1996. Замонашен 17.6.1992. г. у храму Св. Тројице у манастиру Острог. У чин ђакона рукоположен 18. 06. 1992. г. у храму Ваведења - Горњи Манастир Острог. У чин презвитера рукоположен 14.5.1995.г. у манастиру Милешеви. Уведен у трон острошких игумана и постављен за настојатеља манастира Острог 18. 01.2001. г. За епископа диоклијског хиротонисан 4.7.2004.г. у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Братство:
протосинђел Павле Радусиновић; јеромонаси: Симеон Живковић (свештенослужитељ манастира Рибњак), Спиридон Јанић, Пантелејмон Перишић, Сергије Рекић; јерођакони: Климент Бољевић и монаси: Теофан Жарковић, Дамјан Кировић, Прокопије Вуковић, Атанасије Вујовић, Наум Петровић.

Острошки скит Св. Јована Крститеља, у Јован долу, код Никшића:
Скит је у градњи од 1995. г., на имању које је манастиру Острогу приложила породица протојереја Радомира Радованова Никчевића и његових стричева: Радомана, Радоја, и Слободана Јованових, као и Војина, Драгољуба и Драга Божових Никчевића. Завршен је и освећен 2000.г.

Сестре манастира Ћелије Пиперске на послушању у Манастиру Острогу: монахиње: Сара Булајић, Гаврила Сарван, Јулијана Пајовић, Василија Новаковић, и Екатарина Симовић.


МАНАСТИР МОРАЧА
81215 Морача; тел. 020 / 717-518; 067.511.730.

Храм Успења Пресвете Богородице. Подигнут 1252. г. од стране Стефана Вукановог Немањића. Обновљен 1574. г. У њему се налази рука Св. Великомученика Харалампија, као и у свијету надалеко чувена фреска Св. Пророка Илије кога храни гавран. Храм Св. оца Николаја (1635 г.) и Храм Св. архиђакона Стефана. Са источне стране манастира у ријеку Морачу улива се необични водопад који се зове Светигора.

Настојатељ: архимандрит Рафаило Калик (рођен 14.12.1940 у Скрадину, Дрниш); завршио Монашку школу у манастиру у Овчар бањи 1964.г.; замонашен 4.8.1963. г. у манастиру Острогу; рукоположен у чинове ђакона и презвитера јануара 1965.г.; настојатељ манастира Морача од 1.1.1982. г.)

Братство:
јеромонах Стефан Калик, дугогодишњи настојатељ Манастира Пиве, јерођакон Игнатије Шћепановић.

У манастиру живи јереј Илија Мотика, парох морачко-ровачки.

МАНАСТИР САВИНА
85340 Херцег Нови; тел. 031.345.300.

Мали храм Успенија Пресвете Богородице: По предању потиче још из XI в. Његова обнова започета је крајем 17. в. доласком избјеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. г. Велики храм Успенија Пресвете Богородице: Изградња започета 1776. г., а завршена 1799 г.

Храм Светог Саве Освећеног: По народном предању, основао га је још Свети Сава (по њему читав манастир и крај носи име). Временом постао је парохијски храм, у које сврхе и данас служи.

Настојатељ: архимандрит Варнава Гвозденовић (рођен 8.8.1934. г. у Дежеви код Новог Пазара Завршио Богословију 1973.г. Замонашен и рукоположен у манастиру Дечани 1963. г. Послије дугогодишње службе у Рашко-призренској Епархији, био јенастојатељ манастира Милешеве и манастира Михољске Превлаке. Настојатељ манастира Савине од фебруара 2005. г.)

Братство: архимандрит Доротеј Прокић, јеромонах Макарије Имамовић, јерођакон Козма Стојановић и искушеници: Зоран, Александар и Милан.

МАНАСТИР ЖАЊИЦА
(на острвцету при улазу у Бококоторски залив)

Манастир Ваведења Пресвете Богородице. Храм потиче из XII в. Према његовом печату из XV в., који се чува у манастиру Савина, види се да је Ваведењски храм био метох Манастира Савинског. Обновљен је и освећен 1880. г. трудом епископа бококоторског Герасима Петрановића. Пошто је у међувремну био запуштен, манастир је обновљен 200l.r. и по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија припојен је манастиру Савини као метох 2005.г У њему борави монах Сергије, сабрат Савински.

Тренутно нема братства


МАНАСТИР МИХОЉСКА ПРЕВЛАКА
85320 Тиват, тел. 032.671.191, 067.326.299, prevlaka@t-com.me

Храм Светих Архангела (у рушевинама) и Свете Тројице. Донедавно се мислило да је подигнут од стране монашког реда Св. Бенедикта, у раном средњем вијеку. Садашња археолошка ископавања наилазе на трагове веома раног хришћанства (доба цара Диоклеци-јана), а почетак изградње самог манастирског комплекса везују за период прије бенедиктан-ског присуства у овим крајевима за вријеме Цара Константина (IV в.). Обновио га је краљ Стефан Првовјенчани. Ово је, од 1219. г. било прво сједиште зетских епископа (касније митрополита). Манастир је срушен 1453. г. од стране Млечана, а монаси (њих 70) отровани. Трудом контесе Катарине Веселиновић из Ри-сна 1833. г., поред остатака старог архангел-ског храма саграђен је храм Свете Тројице. Од 1956. г. на овом мјесту вршена су археоло-шка истраживања. У обнови је од 1997. г. У манастиру се налази сједиште православног омладинског братства Светих Архангела, Ми-трополије црногорско-приморске. У њему је 1999.г., 25. јула прослављена 780-годишњица Митрополије.

Настојатељ: Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Намјесник: јеромонах Серафим Дробњак, (рођ. 9.7.1968.г. у Пријепољу, завршио Електротехничку школу, замонашен 25. 07. 1999.г.. Ркп. у чин ђакона септембра 1999. г., а у чин презвитера 14.11.1999.г. Намјесник манастира Превлаке од 09. 06. 2005. г.)

Братство: јеромонах Саво Дучић

По послушању при манастиру је и монахиња Стефанида Бабић, теолог.

МАНАСТИР ПОДМАИНЕ
85310 Будва; тел. 033.459.084 manastirmaine@t-com.me

Мањи храм Успенија Пресвете Богородице (XV в. - Црнојевићи) Велики храм - недовршен (1747. г. - митрополит Сава Петровић). Једно вријеме био је резиденција Цетињског митрополита. Митрополит Данило I упокојио се у овом манастиру и био сахрањен у њему до 1856. г., када је трудом књаза Данила пренесен на Цетиње. Манастир је запуштен од 1837. г. Прво су га Аустријанци држали као војно утврђење, а онда га је откупио поп Филип Тановић, те је конак дуго времена (до 1953. г.) био приватна својина породице Тановић. Године 1953. национализован је. До земљотреса (1979. г.), у њему једно вријеме боравио јеромонах Горазд Деклева из Словеније. Храм и конак (који је држава вратила Цркви) у обнови од 1995. г. Обновитељ и нови ктитор манастира схимонах Сава Коматовић (+1998. г.).

В. д. настојатеља: игуман Бенедикт Јовановић, (рођен 4.5.1955.г. у Сјеници гдје је завршио и Гимназију 1975.г. Природно-математички факултет у Београду завршио 1981. г.; замонашен и рукопожен у чинове ђакона и презвитера децембра 1997.г.)

Братство: јеромонах Рафаило Бољевић; монаси Агатон Миловановић, Захарија Живановић.

Искушеници: Дарко, Дарко...

У манастиру послушање обавља и монахиња Катарина Миловановић.

МАНАСТИР СТАЊЕВИЋИ
Побори, 85310 Будва, тел: 069.404.315

Храм Свете Тројице. Зачеци овога манастира везани су за име деспота Стефана Лазаревића. Војвода овога деспота Ђурађ Ћурашев Црнојевић (дјед Ивана Црнојевића), господар Грбља и Светомихољске метохије, подигао је на мјесту данашњег манастира дворац а на брду Ђурђевцу војно утврђење са храмом Св.Георгија. После похаре Цетиња 1714. г. (Нуман паша Ћуприлић), владика Данило прелази у Стањевиће (тадашњу млетачку територију). По по вратку из Русије од средстава тамо добијених саградио је цркву Св. Тројице а некадашњи дворац Црнојевића обновио и претворио у манастирски конак 1724. г. После његовог повратка на Цетиње извјестан број монаха остаје у Стањевићима. Извјесне поправке и доградњу манастирског комплекса врши митрополит Сава Петровић. Он је ту 1780. г. отворио свештеничку школу коју је похађао Свети Петар Цетињски. Први писани закон за Црну Гору и Брда (после Душановог законика) 1798. г. написан је и озваничен управо овдје. Године 1839. Стањеви-ћи су уступљени Аустрији и од тада почиње процес њиховог руинирања. Године 1994. године пробијен је колски пут, и започета обнова манастирског комплекса.

Настојатељ: јеромонах Јефрем Дабановић, тел. 041.762.042 (рођ. 27.10.1974.г. у Подгорици, завршио Богословију Св. Петра Цетињског, замонашен 10.2.1996.г., ркп. у чин ђакона на Недељу мироносица 1997.г., a y чин презвитера 28.8.2000.г. Настојатељ манастира Стањевића од новембра 2004. г.

Братство: јерођакон Никон Кокотовић, монах Рафаило Мијовић, монах Игнатије
Искушеници: Јован и Владо.


МАНАСТИР ПРАСКВИЦА
85315 Свети Стефан; тел. 033.468.075.

Према традицији, основан још 1050. г., мада прве поуздане податке имамо из 1307. г. када краљ Милутин Немањић посјећује Котор. Централни манастирски храм Св. Николе саградио је Балша III Стратимировић 1413. г.

Остали храмови: Храм Св. Николе и Храм Св. Тројице (у Манастиру) као и храмови на полуострву Светом Стефану: Храм Св. архиђакона Стефана, Храм Преображења Господњег, Храм Св. Александра Невског, Храм Св. Стефана (срушен од комуниста, претворен у казино).

Сви храмови су оштећени или порушени у земљотресу 1979. г. Неки су обновљени а неки у обнови. Наведени храмови припадају манастирској парохији.

Настојатељ: игуман Димитрије Лакић (рођен у Горњем Карину, Обровац 20.2.1950.г. Монашку школу у манастиру Острогу 1969. г. Замонашен 1968. г. Ркп. у чин ђакона 2. 5.1971.г., a y чин презвитера 31.10.1971.г. које године долази у манастир Прасквицу, чији је настојатељ од 1979. г.)

Братство: архимандрит Марко Калањ, пенз. са послушањем духовника у ман. Подластва (рођен 28.7.1939.г. у Бијелини, Бенковац. Завршио Осмогодишњу школу у Подгорици и Монашку школу у манастиру у Овчар бањи; замонашен и рукоположен у чинове ђакона и презвитера у августу 1959.г. Био је настојатељ Цетињског манастира од 1963 до1991. г. За архимандрита произведен 12.7.2004.г. у Цетињском манастиру)


МАНАСТИР РЕЖЕВИЋИ
85315 Свети Стефан; тел. 033.461.226.

Храм Успенија Пресвете Богородице (задужбина Стефана Првовјенчаног). Храм Свете Тројице (задужбина цара Душана). Велику обнову у XVIII в. врше Херцеговац Максим Косјеревац и архимандрит Никодим Вуковић. Страдао у земљотресу 1979. г. После тога обновљен трудом Архимандрита Мардарија Шишовића.

Настојатељ: Јеромонах Јефрем Савин; (рођен 17.априла 1982.г. у Мостару, завршио Средњу пољопривредну школу у Бару 2000.г., замонашен 22. јуна 2003.г. у манастиру Режевићи, ркп. у чин ђакона на Малу Госпојину 2006.г. у ман. Подластва Грбаљска, а у чин презвитера 22.октобра 2006.г. у ман. Режевићи).

Братство:

У манастиру послушање обавља монахиња Ефимија Перић.


МАНАСТИР ГРАДИШТЕ
85300 Петровац; тел. 033.461.288.

Храм Св. оца Николаја, подигнут 1116. г. и храм Светог Саве подигнут 1863. г.

Настојатељ: архимандрит Павле Калањ (рођен 12. 7.1950. г. у Бијелини, Бенковац). Монашку школу завршио у манастиру Острогу 1969. г. Замонашен и рукоположен у ђакона октобра 1970.г. у манастиру Прасквица. У чин презвитера ркп. 31.10.1970.г. Од 1979.г. настојатељ манастира Градиште. Чин игумана примио јула 1993.г.; иконописац.

Остали храмови: Успеније Богородице у Буљарици, Св.Врачи Козма и Дамјан у Голубавићима, Св.Мина, Виктор и Викентије у Грацу, Св.Петка у Дибавици, Св.Петар и Павле у Колудерац. Опслужује игуман Павле.


МАНАСТИР ДАЈБАБЕ
81000 Подгорица; тел. 020.267.919, 069.077.539, dajbabe@t-com.me

Храм Успенија Пресвете Богородице. Необичног положаја и унутрашњег распореда (укопан под земљу). Подигнут је 1897. г. на основу чудесног виђења које је имао чобанин Петко (потоњи јеромонах Платон). Оснивач и први настојатељ ове обитељи преподобни Симеон Поповић (+1941. г).

Настојатељ: јеромонах Исак Симић (рођен 21.4.1961 г. у Шиду, завршио Философски
факултет у Београду 1985.г. Замонашен 1995.г. Рукоположен у чин ђакона 26. јула 1997. године, a y чин презвитера 29. априла 1999. године у Цетињском манастиру; Настојатељ манастира Дајбабе од 19.12.1999.г.)


МАНАСТИР ВРАЊИНА
Манастир Дајбабе (за манастир Врањину) 81000 Подгорица, тел. 067.552.570.

Храм Светог Николе, на ушћу Мораче у Скадарско језеро. По предању, основао га је Свети Сава, или пак први зетски епископ Иларион, Савин ученик (који је овдје и сахрањен). Цар Душан га је приложио као метох манастиру Светих Архангела у Јерусалиму. Био је богато дариван, како од Немањића, тако и од Балшића и Црнојевића. Једно вријеме његов игуман био је Никон Јерусалимљанин, чувени православни богослов и духовник (његово духовно чедо била је Јелена Балшић, ћерка Св.кнеза Лазара и жена Ђурађа II Стратимировића). Прије доласка на Цетиње, столица зетских митрополита била је и у овом манастиру. Спаљен од Турака 1843. г. Храм и конак је 1886. г. обновио краљ Никола I Петровић. Послије рата спаљен и запуштен. Од 1998. г.
манастир је у обнови.

Настојатељ: јеромонах Петар Драгојловић

Братство: послушник Константин

МАНАСТИР СТАРЧЕВА ГОРИЦА
Манастир Дајбабе (за манастир Старчеву Горицу) 81000 Подгорица, тел. 069.637.358.

Храм Успенија Пресвете Богородице на Старчевом острву на Скадарском језеру из времена Балшића (1378. г.). Оснивач старац Макарије, исихаста и угледни духовник онога времена. Храм је сада посвећен Богородици - Живоносном Источнику; испред храма je по својој жељи сахрањен Божидар Вуковић са супругом. У манастиру је био скрипториј, из кога су сачувана два рукописа: Јеванђеље се чува у библиотеци Маркијани у Венецији.

Настојатељ: монах Григорије Миленковић (рођен 25.3.1953.г. у Новом Пазару; завршио је Електротехнички факултет у Београду; замонашен 21.1.1989.године. Био је технички уредник „Банатског весника" и настојатељ манастира Хајдучице у Банатској епархији до 1994.г. када је дошао на Старчево)

МАНАСТИР МОРАЧНИК
Манастир Дајбабе (за манастир Морачник) 81000 Подгорица, тел.

Саборни храм посвећен Пресветој Богородици Тројеручици, са параклисом Светог Јована Дамаскина и црквом Преображења Господњег на врху острва (срушен). Манастир подигнут прије 1417. када му је Балша III издао ктиторску повељу.

В. д. настојатеља: протосинђел Јован Ћулибрк (рођен 16. априла 1965. г. у Зеници. Дипломирао на Философском факултету у Загребу - одсјек јужнословенски језици и књижевност 1991. г. а Духовну Академију у Србињу 2003.г. Замонашен 6. јула 1993.г. у Цетињском манастиру. Рукоположен у чин ђакона 31. октобра 1995.г., a y чин презвитера на Духовски понедјељак, 16. јуна 1997., у чин протосинђела произведен 12. јула 2007.г. )

Братство: монах Николај Башановић.


МАНАСТИР ДОЊЕ БРЧЕЛЕ
81305 Вирпазар; тел. 020.712.187

Храм Св.Николе подигла Јелена Балшић, ћерка Св. кнеза Лазара. У њему је сахрањен лажни цар Шћепан Мали. 1861. г. обновио га је књаз Никола I Петровић.

Настојатељ: архимандрит Григорије Траиловић, (рођен 2.3.1933.г. у Кобиљу код Пожаревца гдје је завршио 4 разреда основне школе 1945.г.; замонашен 12.2.1954. г. у манастиру Горњаку, гдје је 19. августа исте године рукоположен у чин ђакона. 12.2.1956.г. рукоположен у чин презвитера; од 1977.г. настојатељ је манастира Доње Брчеле и парох црмнички. За архимандрита произведен 12.2.2004. године)

МАНАСТИР КОМ
Манастир Дајбабе (за манастир Ком), 81000 Подгорица; тел. 067.40.80.80

Задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића (око 1427.г.). У њему је замонашен и произведен у архимандрита Петар II Петровић Његош. Храм Успенија Пресвете Богородице. Мана
стир је дуго времена био запуштен. Обнова конака започета је 1998. г.

В. д. настојатеља: игуман Хризостом Нешић (рођен 22.11.1971.г. у Ћуприји. Завршио Гимназију и Електротехничку школу у Ћуприји. Замонашен 21.11.1996.г. За настојатеља постављен 1.8.2002.г.)

Братство: монах Симеон Ђорђевић и искушеник Александар Гајин

МАНАСТИР РИБЊАК
85000 Бар тел 069.622.731

Храм Св.Василија Острошког, параклис-крстионица Св.Јована Крститеља.

Манастир Рибњак је саграђен на темељима древног манастира Св.Јована Крститеља (из
времена Јелене Анжујске, жене краља Уроша I Немањића), трудом протојереја Богића Фемића, бившег пароха барског, и многих вјерника града Бара. Храм је данас посвећен Светом Василију Острошком. Комплекс је проглашен за манастир 1994. г.

Настојатељ: монах Прокопије Вуковић.

МАНАСТИР ОРАХОВО
81305 Вирпазар

Храм Светога Николе. Старији храм Св. Јована Крститеља и конак у обнови. Новији храм је у функцији парохијске гробљанске цркве. Старији храм се везује за XV в. и вријеме Јелена Балшић. Можда је у питању метох врањинског манастира Св. Николе.

настојатељ: јеромонах Козма Кецојевић


ЖЕНСКИ МАНАСТИРИ

МАНАСТИР СВ. КИРИЛА И МЕТОДИЈА - ЋИРИЛОВАЦ
Речине, 81210 Колашин, тел. 069.294.177


Храм и конак (градња започета 1995. г.) саградио архимандрит Јоил Булатовић (сабрат манастира Острог) на имању својих родитеља, у мјесту Ћириловац. Освећен 19/6. септембра 1999. г. У склопу манастира је 2004. г. на планини Кључ (на надморској висини од 2000 метара) подигнут храм посвећен Св. Преображењу Господњем a по узору на порушену цркву на Ловћену која јој је идентична.

В. д. настојатеља: архимандрит Јоил Булатовић (рођен 20.7.1940.г. у Речинама. Завршио Природно-математички факултет - одсјек хемија. Дугогодишњи професор Гимназије у Даниловграду. Замонашен 27.4.1991.г. у манастиру Ждребаоник. Рукопожен у чин презвитера 13.12.1991.г. За в.д. настојатеља манастира Св. Кирила и Методија постављен 19.9.1999.г. У чин архимандрита произведен 20.8.2005. г.)

Монахиње: Магдалина Петровић, Филотеја Танасијевић, Нина Стањевић, Петра, Јакова, Јована, Хионија, Олимпијада и Ирина
Искушенице: Снежана Калац, Оливера Бућкош и Вања Мишовић.


МАНАСТИР ЗЛАТИЦА
Дољани код Подгорице, тел: 067 422 433

Древнохришћанско сједиште епископије (VI в.) са крстионицом. Сачувани остаци два храма са епископским саркофагом. Обнављан у IX в. Постоје индиције да је у њему било сједиште зетског епископа Илариона XIII в. Прије Михољске Превлаке. Његова обнова почиње 1997. г. служењем Литургије на Цвијети у триконхосу а проглашен је за активни манастир 2001.г. Манастир и конак у обнови. Опслужује га јереј Бранко Тапушковић, парох кучко-братоножићки.

Настојатељица: монахиња Евгенија Ђуковић, студент Богословског факултета у Београду.

МАНАСТИР СВЕТОГ НИКОЛА – ОБОД
81253 Ријека Црнојевића, тел. 041.239.465.


Храм је из доба Црнојевића. Једно вријеме био је сједиште зетских митрополита и мјесто оснивања и рада Ободске штампарије пренесене потом на Цетиње (1494). Манастир је запустио и претворен je y парохијски храм крајем 18. в. Његова обнова започета је 1996. г., обновом куће Светог Петра Цетињског на Ријеци, претворене у манастирски конак. Манастирски конак на Ободу обновљен 2007.г.

в. д. настојатељице: монахиња Атанасија Аџић

МАНАСТИР СВ. АРХАНЂЕЛА
у Прекобрђу - морачка област тел. 069.235.547.

Изградња започела 1996.г. Изграђени Храм Св. Арханђела и манастирски конак.
Задужбинар: Милан Вујисић за покој душе сина Зорана, сахрањеног у храму . У храму су похрањени и земни остаци војводе Богића Морачанина, родоначелника (XVI в.) бројних морачких братстава (Радовића, Ракочевића, Вујисића, Лакићевића, Поповића, Меденица, Дожића и др.).

Настојатељица: Ирина Сиљина

Искушенице: Ираида, Људмила, Полина и Олга.

МАНАСТИР ДОБРСКА ЋЕЛИЈА
Добрско село, 81250 Цетиње, тел. 067.440.332

Храм Успења Пресвете Богородице (сада слави Ваведење Пресвете Богородице). Потиче из XV в. Највјероватније је првобитно била испосничка ћелија, накнадно развијена у манастирски комплекс (по чему и носи име). Још крајем XV. в. био је метох Цетињског манастира. Његош је овдје основао прву народну сеоску школу. Обновљен 1993. г.

В. д. настојатељице: монахиња Олимпијада Вуковић (рођена 13.7 1935. г. у селу Трлић, Уб код Ваљева, гдје је завршила четворогодишњу основну школу. Замонашена 8.10.1961.г. у манастиру Ћелије код Ваљева, а од 4.12.1993.г. настојатељица је овог манастира)

Сестринство: монахиња Христина Нинчић.


МАНАСТИР ЖДРЕБАОНИК
81410 Даниловград; тел. 020.812.248.

Храм Св. Архангела Михаила подигнут 1818. г. на темељима старог немањићког храма, ме-тоха манастира Мораче. У њему се од 1920. г. чувају мошти Св. Арсенија Сремца, другог архиепископа српског.

В. д. настојатељице: игуманија Јустина Таушан (рођена 30.9.1958. у Гацком. Средња економска школа у Сарајеву. Замонашена 19.8.1976. г. у манастиру Месићу)

Сестринство:
монахиње: Теодосија Шекеровић, Арсенија Кљајечић, Текла Делибашић, Пајсија Арнаутовић, Февронија Радоњић, Макарија Шљиванчанин, Нектарија Радоњић, Ефросинија Баровић.


МАНАСТИР ЋЕЛИЈА ПИПЕРСКА
поштански фах 301, 81000 Подгорица; тел. 020.881.118

Храм Рођења Пресвете Богородице (1637. г. обновљен 1994. г.). Подигао га Св. Стефан Пиперски. У ствари, манастир је израстао из испосничке ћелије овог подвижника и Светитеља. Данас се у манастиру чувају његове мошти.

В. д. настојатељице: монахиња Јелена Станишић (рођена 4.2.1967. г. у Никшићу. Дипломирала књижевност 1990.г. у Никшићу, замонашена 2.6.1998.г. у ман. Ћелији Пиперској. Од 25. новембра 2001.г. настојатељица је манастира Ћелија Пиперска.)

Сестринство:
монахиње: Јулија Радомировић, Јована Кадић и Катарина Сјерковић, Теодора.

Пет монахиња су на послушању у манастиру Острог.


МАНАСТИР БАЊА
85337 Рисан; тел. 032.371.756

Храм Св. Георгија. Немањићка задужбина, саграђена као метох манастира на Михољској Превлаци. Обновљена 1720.г., заслугом архимандрита Атанасија Хиландарца. Прилогом овдашњих помораца, у 19. в. саграђене су манастирске зграде.

В. д. настојатељице: монахиња Харитина Петрушевска (рођена 16.6.1961.г. у Скопљу Завршила Филолошки факултет 1988.г. у Скопљу. Замонашена 8.3.1992.г. у манастиру Бања.)

Сестринство:
монахиње: Григорија Петрушевска, Марта Маринко, Марија Петковска, и Георгија Остојић.


МАНАСТИР ПОДЛАСТВА
Ластва Грбаљска тел. 069.034.720


Храм Рођења Пресвете Богородице. Подигнут на мјесту ранохришћанске базилике са крстионицом из V в. Подигао га цар Душан Немањић 1350. г. Више пута страдао у ратним разарањима. (Свети Петар Цетињски овдје преговарао са француском војском).
Обновљен после разарања у земљотресу 1979. г. Стари конак у обнови.

В. д. пастојатељице: монахиња Доротеја Делић (рођена 14.10.1943. г. у селу Прибој код Лопара. Основну школу завршила у Прибоју 1959.г.; замонашена у манастиру Дужи 28.8.1969.г.)

Сестринство:
монахиње: Еликонида Дацовић и Серафима Степановић.


МАНАСТИР ГОРЊЕ БРЧЕЛЕ
81305 Вирпазар, тел. 081.712.821.

По предању манастир је из времена Балшића, мада се зна да је данашњи храм Покрова Пресвете Богородице, саградио Владика Данило I почетком XVIII в. Зато је у народу познат као „манастир Петровића".

В. д. настојатељице: монахиња Еликонида Јевтић (рођена 16. 7. 1955. г. у Првићу, Уб четири разреда основне школе завршила у Звиздару; замонашена на Духове 1978.г. у Манастиру Ћелије код Ваљева; После боравка у Манастиру Месић код Вршца и ман. Бањи код Рисна постављена за настојатељицу овог манастира 1993.г.)

Сестринство:
монахиње: Анастасија Илић, Ксенија Бугарчић, Гаврила, Евангелија
искушенице:


МАНАСТИР ДУГА МОРАЧКА
81214 Биоче; тел. 081.719.000, 069.647.575.

Храм Успенија Пресвете Богордице, подигнут 1755. г., пренијет са друге стране Мораче. Ово је духовно средиште племена Братоножића, Куча и Пипера. По архитектури идентичан са већином црногорских сеоских храмова. Манастир запустио после Другог свјетског рата. Обнавља се од 1996. г. трудом приложника и сестара.

В. д. настојатељице: монахиња Јована Властелица (рођена 22.7.1958.г. у Краљеву, први степен Правног факултета у Нишу завршила 1977.г.; замонашена 7.7.1990.г. у манастиру Месићу. После боравка у манастиру Ждребаоник од 9.1.1997.г. настојатељица манастира Дуге.)

Сестринство:
монахиње: Сергија, Злата, Евлалија, Антуса и искушеница Ленка.


МАНАСТИР ДУЉЕВО
85315 Свети Стефан; тел. 033.468.600

Храм Светог Стефана. По предању чуваном у Паштровићима манастир је из времена Немањића (доба цара Душана). Овај манастир је био метох манастира Високи Дечани. Ту је замонашен и будући патријарх Арсеније III Чарнојевић (родом Цетињанин) Ктиторска композиција на јужној страни (XIV в.) указује на Немањиће - цара Душана и Светога Стефана Дечанског. Страдао у земљотресу 1979. г. Обнову започео 1994. г. Драган Пјешивац, студент теологије, а наставио монах Сава Коматовић (+1998). Довршава га протосинђел Сава Аврамовић (од 2002.г. у Шумадијској Епархији).

Настојатељица: монахиња Ангелина Трифуновић, (рођена у Никшићу, 28.9.1962.г. Завршила Ликовну академију у Београду. Замонашена је 17.3.1991.г. у манастиру Ћелија Пиперска гдје је била и настојатељица. За настојатељицу манастира Дуљево постављена јула 2002.г.)

Сестринство:
Монахиње: Агапија Трифуновић, Агрипина Вилотијевић.
Искушенице: Нада Ђукановић и Зорица Прибановић.


МАНАСТИР БЕШКА
Манастир Дајбабе (за манастир Бешку), 81000 Подгорица, тел: 069.535.778

Храм Светог Георгија, задужбина Георгија II, Страцимировића-Балшића и храм Благовијести, задужбина његове жене Јелене, кћери „светопочившег кнеза Лазара" како пише на ктиторском натпису из 1438. За манастир је Никон Јерусалимац, духовник Јеленин, написао у преписци са њом велику књигу духовног руковођења која даје и типик за живљење, па и неопходна свјетовна знања, познату под називом Горички зборник. Како она свједочи, на свим острвима Скадарског језера се живјело по строгом скитском начину живота. Богородичину цркву је почетком вијека обновио краљ Никола за здравље супруге Милене и посветио је Полагању ризе Пресвете Богородице, пошто Горички зборник још није био познат. У Богородичином храму налази се Јеленин гроб. Обнова Манастира је започета почетком 2002.г.. Обнову је водио, по благослову Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија јеромонах Јефрем Дабановић, сабрат Цетињског манастира. Сада је женски манастир.

Настојатељица: Игуманија Фотина Хасл, (рођ.19.9.1962.г. у Сурдулици, дипломирани психолог, замонашена 1992.г. у манастиру Ждребаоник. Била у сестринству Манастира Дуга Морачка, настојатељица ман. Бешке од)

Сестринство:
Искушенице: Лана, Љиља и Весна.

МАНАСТИР ВОЈНИЋ
81315 Свети Стефан, тел: 033.468.715 и 069.248.516

Храм Светог Димитрија („Светог Митра"). Предање не говори о времену постанка, колико о причи да околно становништво представља потомство два момка који су чували манастирску стоку (XV в.). Претпоставља се да је старији од оближњег Дуљева. Манастир је у обнови. Храмови Светог Димитрија и Светог Николе су обновљени, док је конак у процесу обнове.

Настојатељица: монахиња Ана Јовческа

Сестринство:
Искушенице: Марина, Јелена и Марија.


МАНАСТИР РУСТОВО
Свети Стефан, 81315 тел: 033.468.620, email: manastirrustovo@t-com.me

Храм Успења Пресвете Богородице, параклис посвећен Светом Бенедикту Нурсијском. Храм посвећен Светим Царским Мученицима Романовима. Манастир основан 2003.г.

Настојатељица: монахиња Синклитикија

Сестринство: монахиња Аполинарија, Олга, Татјана
искушенице Босиљка и Ана.


МАНАСТИР ПЕЛЕВ БРИЈЕГ
Братоножићи, 81214 Биоче тел: 069.273.442

Храм Светог Николе. Манастир обновљен 2007. године.

Настојатељица: монахиња Евлалија Тешић.


Дом „Свети Петар Цетињски".
Велика Моштаница; тел. 011 / 865-651

Дом „Свети Петар Цетињски" Црногорско-приморске Митрополије у Великој Моштаници крај Београда. Ово је прилог Митрополији доктора Божидара Думовића (родом из Релеза), и његове породице (1995.г).У њему живи монахиња Анастасија Новић, докторант Богословског Факултета у Београду.


ЗАПУСТЈЕЛИ МАНАСТИРИ


МАНАСТИР ПРЕЧИСТА КРAЈИНСКА
Пошта ОСТРОС уз границу са Албанијом, 22 км од Вирпазара

Храм Успенија Пресвете Богородице. Задужбина Светога краља Јована Владимира и жене му Косаре из XI в. Подигнута у близини данас срушеног Светитељевог двора „Краљић". Његове мошти су почивале у овом манастиру до 1215. г., када су пренешене у Елбасан (Албанија), гдје је такође веома раширен спомен на њега.
И ово је био један од манастира у коме је одсјела столица зетских митрополита на својој педесетогодишњој сеоби са Михољске Превлаке на Цетиње. Данас је комплекс у рушевинама, a peпублички Завод за заштиту споменика обновио је манастирски пирг. Последњих година се, на дан Светога Јована Владимира (4. јун) на темељима храма служи Света Архијерејска Литургија.
Бригу о манастиру до коначне обнове води архијерејски намјесник за Бар, протојереј Радоман Мијајловић.

МАНАСТИР СВЕТОГ ПРЕОБРАЖЕЊА
на Ивановим Коритима изнад Цетиња

Претпоставља се да је задужбина Црнојевића с краја XV в. Конак је срушен у пожару. Храм је обновљен. Планира се обнова монашког живота.

МАНАСТИР СВ. ГЕОРГИЈА КОСМАЧ
Острво Космач на Скадарском Језеру

Задужбина Вукашина Мрњавчевића (XIV в.). У рушевинама. Метох Цетињског Манастира. За обнову задужен монах мр Павле Кондић, сабрат Цетињског Манастира.


МАНАСТИР МАРТИНИЋКА ГРАДИНА
Спуж, Бјелопавлићи

Посвећен Св.Архангелима.Сједиште Диоклијске Епископије послије разорења Дукље (VII до IX вијека). Везан за период Немањићке обнове. Последњих година у њему се служи Св.Литургија у зидинама разрушеног храма на празник Чуда Св.Архангела Михаила у Хони. За обнову задужен Епископ Диоклијски Јован, игуман Острошког Манастира.

МАНАСТИР РТАЦ
Између Бара и Сутомора


Задужбина Краља Милутина и Краљице Јелене из 1310.г. настала обнављањем старије светиње. Око 1420.г. срушила га Млетачка војска а братство пребјегло у манастирски метох Градиште. Дуго времена на Ртцу паралелно постоји православно и католичко братство. Изгледа да су га Турци коначно разрушили прије Мохачке битке. Данас Православни служе на остацима разрушене црквице Св.Константина и Јелене, такође задужбине Краљице Јелене. До 1895.г. литије су ишле од Ртачког Манастира до Сутомора гдје је вршено водоосвећење. У крипти великога храма, јединог остатка некад импозантне грађевине, коју данас држе католици, у олтару је постојао ћирилични натпис из времена Цара Душана са потписом Кефалије Влкше (Вукше). Натпис је уништен 2001.г.

ШЕМАТИЗАМ (УСТРОЈСТВО) МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ЗА 1999.г.


Увод у шематизам

Скадарски викаријат


Митрополија Црногорско-приморска
Епархијски архијереј Амфилохије (Радовић)
Викарни епископ Јоаникије (Мићовић)


Управни органи Митрополије
Епархијски савет
Епархијски управни одбор
Епархијски црквени суд


Манастири Mитрополије
Мушки манастири
Женски манастири
Стари манастири у обнови
Нови манастири у изградњи


Архијерејска намјесништва и парохије Митрополије


Просветно-информативне установе Митрополије
Православна богословија Св. Петра Цетињског
"Светигора", Издавачко-информативна установа Митрополије
Часопис Митрополије цетињске "Светигора"
Радио-Светигора, 101 MHz i 95,7 MHz
Братство православне омладине Светих Арханђела, Михољска Превлака


Православни духовни центри и књижаре у Митрополији


Фондови Митрополије
Фонд Светог Петра Цетињског
Добротворни фонд СПЦ "Човјекољубље"

Напомена аутора: Из разлога техничке немогућности аутори нијесу обрађивали питања прегледа свих парохијских храмова и детаљног пописа имена свих парохија. Она ће бити унијета у грађу шематизма Митрополије Црногорско-приморске у част 2000 година хришћанства, које је у изради.


Реализација Шематизма:
ђакон Гојко Перовић, суплент Богословије Св. Петра Цетињског на Цетињу,
монах Павле Кондић, магистрант на Богословском Факултету СПЦ у Београду,
Љубомир М. Јовановић, студент Богословског Факултета СПЦ у Београду.


[ Актуелно | Историјат | Устројство | Светиње | Митрополит | Духовност | Историјска библиотека ]

Copyright ©1999-2008 Православна Митрополија Црногорско-приморска. Сва права задржана.
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорског-приморског Амфилохија
Контакт адреса: euo@mitropolija.me