Prevlaka Svetog Arhangela Mihaila
Свештена српска царска лавра Св. арханђела Михаила - Михољска Превлака, 85320 Тиват, Бока Которска
Насловна - Мапа - Латиница -Ново

Mitropolija Crnogorsko-primorska
Istorijat
Duhovnost
Predanje

Нова археолошка открића - август 2000.

Анђеоско острво

Ако покушате да на карти нађете Михољску Превлаку код Тивта, једно од најлепших места на Црногорском приморју - нећете успети. Она се крије под новокомпонованим и скривајућим именом "Острво цвијећа" и тридесетак година је била одмаралиште ЈНА. У њему већ годинама више нема туризма и ту су свој дом нашли прогнаници из Словеније и Хрватске.

Михољска Превлака је именована по Манастиру св. архангела Михаила, данас у рушевинама, који је св. Сава Немањић 1219. установио као седиште зетске епископије, једне од кључних по старости и угледу унутар српске цркве, културног расадника где је направљено и чувено Иловичко законоправило. Током 1999, Црногорско-приморска (зетска) митрополија, на челу са митрополитом Амфилохијем Радовићем, обележила је свој јубилеј, 780 година оснивања епископске столице, са отварањем могућности да се у будућности летња резиденција митрополита врати тамо где јој је и место.

Средином XV века манастир је срушен, а локално предање, поменуто и у прози Стефана Митрова Љубише ("Проклети кам"), каже да су монаси, њих 70, у политичкој завери потровани и да је млетачка морнарица топовима и минирањем уништила колевку православља у приморју. Митрополија је премештена на Цетиње, а народ је у XIX веку поред рушевина манастира направио црквицу Св. Тројице, да светиња не би згаснула. Новим археолошким истраживањима већи део предања о тровању и рушењу је потврђен: период разарања јесте друга половина XV века а остаци умрлих садрже веће количине арсеника него што је нормално. Шира јавност за ове посмртне остатке зна због једне чудне појаве. Ове кости точе миро. Чињеницу тог мириса и те течности могу да посведоче сви који су били на Превлаци - свештенство, народ, научници, па и ваш репортер.

Ипак, Михољска Превлака крије још тајни и има дубље корене него што би се мислило по њеној немањићкој важности. Пре немањићког периода зна се да су ту деловали монаси бенедиктинци (католичка историографија сматра да се важност места своди на ту чињеницу), али је скорашњим истраживањима показано да су и раније у манастиру, од VI века па надаље, боравили и Срби/Словени, што је кључни материјални доказ који потврђује приче византијских извора да су Срби покрштавани етапно.

У античком периоду на острвцету су биле римске резиденције, а на месту немањићке цркве је крајем антике било римско купатило или лечилиште, и то место је ове године археолозима и народу донело много узбуђења. Непосредно уочи традиционалног превлачког народног сабора на Св архангела Гаврила (26. јула), археолошка екипа под вођством др Ђорђа Јанковића пронашла је у апсиди немањићке цркве гроб који би по нађеном материјалу могао да се датује у крај III или почетак IV века, време цара Диоклецијана и тзв. десетог таласа прогона хришћана. У питању је мушкарац 50-их година, динарски расни тип, вероватно тешко мучен пре смрти (зуби су му чупани и ломљени, док је још био жив). Ко је ово био? Неки од ранохришћанских епископа пострадалих мученичком смрћу? Да ли је због њега ово постало свето место, па је и свети Сава осам векова касније свесно наставио континуитет? Што год да истраживања покажу, реч је о научном открићу првог реда за разумевање историје хришћанства на Јадрану.

Ово лето је донело још новости. Који метар даље од овог мученичког касноантичког гроба, археолози су нашли гробницу из немањићких времена, XIII-XIV век, која би могла да буде епископска. Такође, манастир је добио и своје прво монашење после паузе од 550 година. Драган Богосављевић, искушеник и археолог, постао је отац Никодим.

Михољска Превлака тек треба да нам исприча своју причу, баш као што нас је недавно и манастир Тврдош код Требиња изненадио епископским континуитетом који сеже до антике. Да ли ће се доказати тачним предање о мисионарењу апостола Павла и његових ученика по нашим крајевима - остаје да се види, али је лепо знати да су неке епископије Српске православне цркве и фактички и правни наследници ранохришћанских епископија.

Зоран Стефановић

[ Митрополија Црногорско-приморска | Промјена писма | Мапа пројекта | Контакт ]